Magdalenin kutak

DVE DUŠE KROZ VREME

maja68 | 23 April, 2023 18:19

DVE DUSE KROZ VREME

Volim kako razgovaramo tisinom.

Kako nam reci nisu potrebne.

NJihovi otisci i tako ostaju da lebde kroz vazduh i pretvaraju se u prah. Osecaji su jedino sto se u bica utiskuje.

Volim kako jedno drugom pripovedamo dodirima.

Kako se dodirujemo mislima.

Volim tvoj pogled.

U njemu pronalazim sopstveni mir koji za kojim sam toliko tragala.

Sve je tako i otpocelo.

Poljubio si me pre nego sam ti ime saznala.

Kada si me zgrabio imala sam utisak da sam te poznavala citavog svog zivota.

Da sam te cekala.

Znas...

Mozda su ove dve nase duse sedele jedna kraj druge pre toliko hiljada godina.

Mozda su isto osecale.

Za istim zudile.

Mozda su se iznova spajale.

Sretale kroz vreme, druga tela i oblike.

Mozda im je zivot uvek postavljao izazove.

Mozda su se rastajale da bi se iznova sretale.

Mozda...

Najednom nas vidim kao Afroditu i Hefesta

Helenu i Parisa

Kleopatru i Marka Antonija

Bezbriznu bosonogu devojku sa cvetom u kosi i vojnika

Napoleona i Dzozefinu

Balzaka i Hansku

Staricu koja pred smrt steze fotografiju svoje najvece ljubavi verujuci da ce je uskoro ponovo sresti.

Da...

Sve su to mogle biti ove dve nase duse.

Sve smo to mogli biti mi.

Jer sta su vreme, tela i prostor naspram snage ljubavi?

I opet onaj tvoj pogled.

Govori mi da sam te znala.

Oduvek cekala da se u ovom zivotu ponovo pojavis.

Dve duse koje su se trazile...

Prepoznaju se.

Bez reci. Bez dodira. Bez ma kakvih informacija.Ili tricavih rituala.

Samo je jedan pogled dovoljan da probudi osecaj.