TVOJA
maja68 | 30 April, 2023 18:30
TVOJA (KAD NOĆ ŠAPUĆE)
Hodam na prstima kroz staklena vrata noći
Tražim te mislima
Vidim kako me istima prizivaš,od istih se otržeš,ne želiš da sam tvoja
Tako je!
Lupi srcem o um kad već šakom o sto ne umeš!
Smakni tišinu kao zavesu
Barem odglumi da razumeš!
Ćutanjem grli moguće užitke.Tako je najsigurnije.
Šake mi stavi na vrat da osetim da imam te
Šta ti je?
Zar ti noć na vreme nije šapnula moje ime
Pa sada sediš nemoćan.Okovan hiljadama briga.Vešto oslikavaš crte moga lika
Živiš nas u iskrivlejnim fantazijama
Sve sam ti u njima ja
Podčinjena
Gospodarica
Sluškinja
Sve što poželiš...
Znaš da sam tvoja
Skrivena u najmračnijem kutku tvoga uma
Odraz tvoj u svim ogledalima
Znam...
Spustićeš glavu na jastuk,misli k meni poslati, tišinu živeti
A onda....
Čućeš kako noć šapuće slike koje će ti se kovitlati pred očima
Kako šapuće nas
Mene
Dok me zamišljaš i željema oblikuješ saznanje
Da sam tvoja
Hodam na prstima kroz staklena vrata noći
Tražim te mislima
Vidim kako me istima prizivaš,od istih se otržeš,ne želiš da sam tvoja
Tako je!
Lupi srcem o um kad već šakom o sto ne umeš!
Smakni tišinu kao zavesu
Barem odglumi da razumeš!
Ćutanjem grli moguće užitke.Tako je najsigurnije.
Šake mi stavi na vrat da osetim da imam te
Šta ti je?
Zar ti noć na vreme nije šapnula moje ime
Pa sada sediš nemoćan.Okovan hiljadama briga.Vešto oslikavaš crte moga lika
Živiš nas u iskrivlejnim fantazijama
Sve sam ti u njima ja
Podčinjena
Gospodarica
Sluškinja
Sve što poželiš...
Znaš da sam tvoja
Skrivena u najmračnijem kutku tvoga uma
Odraz tvoj u svim ogledalima
Znam...
Spustićeš glavu na jastuk,misli k meni poslati, tišinu živeti
A onda....
Čućeš kako noć šapuće slike koje će ti se kovitlati pred očima
Kako šapuće nas
Mene
Dok me zamišljaš i željema oblikuješ saznanje
Da sam tvoja
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
TAKO JE NAJBOLJE
maja68 | 30 April, 2023 18:30
TAKO JE NAJBOLJE...
Ćutimo.
Čekamo se.
Jasno mi ukazuješ da je polu vreme.
Razum pluta ivicom naše istine.
Molbe se ne prihvataju.Žalbe su davno odbačene.
Dodiruješ mi naga kolena očima,telo mi darivaš drhtajima.
Pogledom te za milost molim dok primičeš mi se.
A onda ponovo muk.
Želje lebde među nama udaljavajući nas kilometrima.
Kao da ispovest pišu našim osećanjima.
Pa je smeštaju u zaborav.
Ne želim to!
Želim te na jedan uzdah!
Pusti me!
Pusti nek nade nižem praznom hartijom
Neka me!
Tako mi je lakše!
Da verujem dok me boliš
Grliš sopstvenom podsvešću
Dok me razumom odguruješ
Znam...
Tako je najbolje...
Ćutimo.
Čekamo se.
Jasno mi ukazuješ da je polu vreme.
Razum pluta ivicom naše istine.
Molbe se ne prihvataju.Žalbe su davno odbačene.
Dodiruješ mi naga kolena očima,telo mi darivaš drhtajima.
Pogledom te za milost molim dok primičeš mi se.
A onda ponovo muk.
Želje lebde među nama udaljavajući nas kilometrima.
Kao da ispovest pišu našim osećanjima.
Pa je smeštaju u zaborav.
Ne želim to!
Želim te na jedan uzdah!
Pusti me!
Pusti nek nade nižem praznom hartijom
Neka me!
Tako mi je lakše!
Da verujem dok me boliš
Grliš sopstvenom podsvešću
Dok me razumom odguruješ
Znam...
Tako je najbolje...
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
KOMADIĆ ŽELJA
maja68 | 30 April, 2023 18:29
KOMADIĆ ŽELJA
Volim da pišem tebi,o tebi,za tebe
Da te zamišljam dok pišem
Da kradem deliće tvojh misli u fantazije smeštene pa ih prisvajam i čuvam samo za sebe
Mislim ako ih uhvatim spretno,napišem,onda kada mi ih izrekneš biće samo moje i ničije više
Ima to nešto u tebi.Nešto što u isto vreme u tvojim rečima odaje tugu i nadu
Neveru i veru.Suze i smeh.To je ono što te razdvaja od drugih.Što te čini posebim,za mene.
Misliš li da ne odlazim sa tvojim likom pred očima u san?
Misliš da nisam i sama željema vajala misli o nama
Znam da sada bi najlakše bilo da slažem,da pobegnem,da se lažno opirem glumeći naivnost nevešte žene,da igram u diktiranom ritmu,spremno čekam da me osvojiš i srce mi uzmeš
Pitam se koliko koštaju želje
Ne one izrečene.One sitne malecne, skrivene.One koje nas vijaju noćima kada svi pođu u san a mi ih budni živimo u mislima.
Imala sam tih želja.Skupo ih plaćala.U prošlost vraćala.Nikada žalila nisam.
Neću ni sada
I taman kada pomislim da ih više nema.Jedna me poseti.Snažno se razbije o moj um i razleti na hiljade malecnih komadića.
U svakom od njih mi
Pa onda gledam u komadiće prozirne kao deliće raspršene kristalne kugle
Ti i ja
Malaksali od vođenih bitaka
Treba da se razdvojimo.Ne želim da te pistim.Ostani tu.U meni.Na meni.Uz mene.Zaustavi našim spojenim telima vreme
Krećeš.Sustižem te.Drhtiš pod mojim zagrljajem
Vraćam te na krevet.Ponovo ustaješ.Ne odustajem.Ostaješ.
Narednog jutra se budiš pokraj mene.Zahvaljujem silama koje su zaustavile vreme.
Vraćam se u krevet mokre kose uvezane na temenu u sitne pletenice
Na meni samo ogrtač i telo sačinjeno od pohote
Budim te poljupcima spuštam se niz tvoje grudi...
A onda vraćam komadić kristala želja na mesto i uzimam drugi
I ponovo bežiš mi mislima
A ja samo želim da ti kažem stani, barem za trenutak,sačekaj
Da ti stavim u njih samo komadić mojih želja
Volim da pišem tebi,o tebi,za tebe
Da te zamišljam dok pišem
Da kradem deliće tvojh misli u fantazije smeštene pa ih prisvajam i čuvam samo za sebe
Mislim ako ih uhvatim spretno,napišem,onda kada mi ih izrekneš biće samo moje i ničije više
Ima to nešto u tebi.Nešto što u isto vreme u tvojim rečima odaje tugu i nadu
Neveru i veru.Suze i smeh.To je ono što te razdvaja od drugih.Što te čini posebim,za mene.
Misliš li da ne odlazim sa tvojim likom pred očima u san?
Misliš da nisam i sama željema vajala misli o nama
Znam da sada bi najlakše bilo da slažem,da pobegnem,da se lažno opirem glumeći naivnost nevešte žene,da igram u diktiranom ritmu,spremno čekam da me osvojiš i srce mi uzmeš
Pitam se koliko koštaju želje
Ne one izrečene.One sitne malecne, skrivene.One koje nas vijaju noćima kada svi pođu u san a mi ih budni živimo u mislima.
Imala sam tih želja.Skupo ih plaćala.U prošlost vraćala.Nikada žalila nisam.
Neću ni sada
I taman kada pomislim da ih više nema.Jedna me poseti.Snažno se razbije o moj um i razleti na hiljade malecnih komadića.
U svakom od njih mi
Pa onda gledam u komadiće prozirne kao deliće raspršene kristalne kugle
Ti i ja
Malaksali od vođenih bitaka
Treba da se razdvojimo.Ne želim da te pistim.Ostani tu.U meni.Na meni.Uz mene.Zaustavi našim spojenim telima vreme
Krećeš.Sustižem te.Drhtiš pod mojim zagrljajem
Vraćam te na krevet.Ponovo ustaješ.Ne odustajem.Ostaješ.
Narednog jutra se budiš pokraj mene.Zahvaljujem silama koje su zaustavile vreme.
Vraćam se u krevet mokre kose uvezane na temenu u sitne pletenice
Na meni samo ogrtač i telo sačinjeno od pohote
Budim te poljupcima spuštam se niz tvoje grudi...
A onda vraćam komadić kristala želja na mesto i uzimam drugi
I ponovo bežiš mi mislima
A ja samo želim da ti kažem stani, barem za trenutak,sačekaj
Da ti stavim u njih samo komadić mojih želja
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
KAO DA...NEMA ME
maja68 | 30 April, 2023 18:29
KAO DA...NEMA ME
Pitam se koliko je vremena potrebno mojoj želji da dopuzi do misli tvojih
Koliko sati da ti se u um smesti ,pa ga pridobije,vešto sa njim druguje
Sedimo leđima oslonjeni jedno o drugo
Kao da slutim da nećemo još dugo, nitazi slatke nevolje
Dobar položaj priznajem
Ne moraš da mi gledaš u zenice
A ja samo želim da ti koju izreknem, objasnim bar malo koliko mi nedostaješ
Iako tu si ,tik uz mene
Naglo me preokrećeš
Šake mi stavljaš u svoje
I misliš da je dovoljan samo jedan trzaj da pokleknem
Bacim ti se pred noge
Otmeš mi uzdahe
I opet okrećeš glavu od mene
Tek ponekad vratiš pogled
Pa ga baciš na grudi,na butine
Iz njega sevaju pootne varnice
kao da želiš da me rastrgneš
Ne gledaš me u oči
Kao da nema me
Sklopljenih ruku,,
Tražim tvoj pogled
I onda kažem sebi u bradu,tiho da me ne čuješ
Noćaš ću ti se ušunjati u misli na vrhovima prstiju
Pa želje tvoje posetiti
Vila im biti
Sve dok te zora ne takne
Odmičeš ruku
Kažeš kasno je
Volela bih da mislima zadržim vreme
Kako je moguće da mi toliko nedostaješ
Kada si tu,tik uz mene
Kao da...nema me
Pitam se koliko je vremena potrebno mojoj želji da dopuzi do misli tvojih
Koliko sati da ti se u um smesti ,pa ga pridobije,vešto sa njim druguje
Sedimo leđima oslonjeni jedno o drugo
Kao da slutim da nećemo još dugo, nitazi slatke nevolje
Dobar položaj priznajem
Ne moraš da mi gledaš u zenice
A ja samo želim da ti koju izreknem, objasnim bar malo koliko mi nedostaješ
Iako tu si ,tik uz mene
Naglo me preokrećeš
Šake mi stavljaš u svoje
I misliš da je dovoljan samo jedan trzaj da pokleknem
Bacim ti se pred noge
Otmeš mi uzdahe
I opet okrećeš glavu od mene
Tek ponekad vratiš pogled
Pa ga baciš na grudi,na butine
Iz njega sevaju pootne varnice
kao da želiš da me rastrgneš
Ne gledaš me u oči
Kao da nema me
Sklopljenih ruku,,
Tražim tvoj pogled
I onda kažem sebi u bradu,tiho da me ne čuješ
Noćaš ću ti se ušunjati u misli na vrhovima prstiju
Pa želje tvoje posetiti
Vila im biti
Sve dok te zora ne takne
Odmičeš ruku
Kažeš kasno je
Volela bih da mislima zadržim vreme
Kako je moguće da mi toliko nedostaješ
Kada si tu,tik uz mene
Kao da...nema me
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
NE ŽELIM JA PUNO OD TEBE
maja68 | 30 April, 2023 18:28
NE ŽELIM JA PUNO OD TEBE...
Ne volim kada se iščekivanje vešto poigrava danima
Pa pretvara sate u čežnju,krade deliće oblaka,smešta ih u moj san
Ponekada pomislim da te je moja tuga iscrtala
Spretno i polagano
Dok sam brojala sopstvene nemire,prkosila nebeskim silama da ću jednom srećna biti
Da ću biti nečija
I sada te eto,sediš tik pokraj mene
Glava ti o zid oslonjena
Pogled u daljinu luta
Ne brojiš više vreme,kao da od njega želiš da isklešeš uspomene
Nižeš tišinu ćutanjem
Povremeno te dotaknem
Vrhom prsta,kao da bojim se
Misliš da ću vrištati ako mi strgneš haljinu sa tela
Oživiš ga
Učiniš da ponovo diše
Grešiš!
Okrutni stranče!
Ne želim ja puno od tebe
Sada dok pod tvojim pogledom drhtim
Pusti me,znaš da ničija nisam
Dozvoli da uzdasima sate brojim
Ne ne želim puno od tebe
Zgrabi me
Dokaži da postojim
I opet ćutimo
Okovani pogledima
Obrubljeni željama
Ćutimo
Kilometrima daleko jedno od drugog
Ne volim kada se iščekivanje vešto poigrava danima
Pa pretvara sate u čežnju,krade deliće oblaka,smešta ih u moj san
Ponekada pomislim da te je moja tuga iscrtala
Spretno i polagano
Dok sam brojala sopstvene nemire,prkosila nebeskim silama da ću jednom srećna biti
Da ću biti nečija
I sada te eto,sediš tik pokraj mene
Glava ti o zid oslonjena
Pogled u daljinu luta
Ne brojiš više vreme,kao da od njega želiš da isklešeš uspomene
Nižeš tišinu ćutanjem
Povremeno te dotaknem
Vrhom prsta,kao da bojim se
Misliš da ću vrištati ako mi strgneš haljinu sa tela
Oživiš ga
Učiniš da ponovo diše
Grešiš!
Okrutni stranče!
Ne želim ja puno od tebe
Sada dok pod tvojim pogledom drhtim
Pusti me,znaš da ničija nisam
Dozvoli da uzdasima sate brojim
Ne ne želim puno od tebe
Zgrabi me
Dokaži da postojim
I opet ćutimo
Okovani pogledima
Obrubljeni željama
Ćutimo
Kilometrima daleko jedno od drugog
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
JA TVOJA ČEŽNJA
maja68 | 30 April, 2023 18:28
JA,TVOJA ČEŽNJA
Zažmuri!
Da li osećaš kako se nešto svakim delićem tvoga tela poigrava
Kako drhtiš lagano,čuješ nekontrolisane uzdahe koji se u melodiju pretvaraju
Udahni!
Skreni pogled!
Priznaj da te je nešto za rame zgrabilo i meni u misli ponovo dovuklo!
Ako praviš korake zastani!
Moraš biti u stanju mirovanja kada te požuda spretno ubuzima
Ne pitaj!
Objašnjenja ne traži!
Reći ću ti sama
Da,to sam ja
Tvoja čežnja
Budim te svakoga jutra,milujem,otkrivam
Zavlačim se uz najosetljivije delove tvoga tela
Prkosim!
Zapovedam!
Milosti nemam!
Izgovore ne slušam!
Ja,tvoja čežnja!
A voleo bi me se ti kad kad otarasiti ,znam
Pa miran barem otići na sastanak
Voleo bi da samnom vešto upravljaš
Postavljaš nema pravila
Koliko si me puta samo odgurivao zbog dnevnih obaveza
Bacao u ćošak da čekam kao kakva prosjakinja
Kudio da ne dolazim nepozvana
A onda...
Čak i kada bih se na tebe naljutila
Krišom bih ti dolazila u san
Ja,tvoja čežnja
I ove noći glasno vičem
Ne bi li me nekako čule tvoje misli
Ne budite me nemiri!
Gladna sam ga ostala
A ti....
Samo pokušaj da odlutaš telom ili mislima
Pođi tragom nebeskih vilenjaka
I tek što pokušaš da odmakneš
Vešto te zgrabim za telo i dotaknem
Ja,tvoja čežnja
Uz tebe i na jastuku
Na javi što diktira surovi dan
Želje brojim dok ne izludim
Ja ,tvoja čežnja
Bez mene nema tvojih snova
Zažmuri!
Da li osećaš kako se nešto svakim delićem tvoga tela poigrava
Kako drhtiš lagano,čuješ nekontrolisane uzdahe koji se u melodiju pretvaraju
Udahni!
Skreni pogled!
Priznaj da te je nešto za rame zgrabilo i meni u misli ponovo dovuklo!
Ako praviš korake zastani!
Moraš biti u stanju mirovanja kada te požuda spretno ubuzima
Ne pitaj!
Objašnjenja ne traži!
Reći ću ti sama
Da,to sam ja
Tvoja čežnja
Budim te svakoga jutra,milujem,otkrivam
Zavlačim se uz najosetljivije delove tvoga tela
Prkosim!
Zapovedam!
Milosti nemam!
Izgovore ne slušam!
Ja,tvoja čežnja!
A voleo bi me se ti kad kad otarasiti ,znam
Pa miran barem otići na sastanak
Voleo bi da samnom vešto upravljaš
Postavljaš nema pravila
Koliko si me puta samo odgurivao zbog dnevnih obaveza
Bacao u ćošak da čekam kao kakva prosjakinja
Kudio da ne dolazim nepozvana
A onda...
Čak i kada bih se na tebe naljutila
Krišom bih ti dolazila u san
Ja,tvoja čežnja
I ove noći glasno vičem
Ne bi li me nekako čule tvoje misli
Ne budite me nemiri!
Gladna sam ga ostala
A ti....
Samo pokušaj da odlutaš telom ili mislima
Pođi tragom nebeskih vilenjaka
I tek što pokušaš da odmakneš
Vešto te zgrabim za telo i dotaknem
Ja,tvoja čežnja
Uz tebe i na jastuku
Na javi što diktira surovi dan
Želje brojim dok ne izludim
Ja ,tvoja čežnja
Bez mene nema tvojih snova
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
SPETLJANA DEVOJČICA
maja68 | 30 April, 2023 18:27
SPETLJANA DEVOJČICA
Sedim na podu ,o zid oslonjena, brojeći minute fantazijama
Grejem šake o unutrašnje strane butina
I taman što se okrenem da pobegnem od sopstvenih osećanja
Ona me ponovo za srce zgrabe kao da sam njima ukleta
A onda bežim pogledom u nebo i pitam se šta sam toliko zgrešila
Kakvim sam čarima posuta da u svakom trenutku i protiv svoje volje ,tvoje ime dozivam
I želela bih da ti kažem beži,ne primiči se
Ko god se meni primakao nije se dobro proveo
Želela bih da ti odam da nije sve tako kako izgleda
Znam da čini se da jaka sam dok o asfalt lupkam visokim potpeticama
Hrabra kada sejem oko sebe na stotine neumoljivih pogleda
Znam i da možda se ponekada odvažnost u mojim stavovima ocrtava
Nije tako
Ja sam samo devojčica koja se o ljubav redovno spetlja pa se sa istom vija i nadjačava
I neću da ti kažem sada da bi volela da kraj mene budeš dok temperatura telo mi obara
Neću da ti priznam da želim da me noćima prekrivaš poljupcima
Ne,neću
Samo ću da ćutim .Glavu u dlanove zarijem
Dozivam tvoje ime
Nikakva kraljica niti princeza
Prosjakinja koja moli za dodire
Lutalica ledenog srca
Bludnica kada je mesec dotakne
Ne,ništa od toga nisam ja
Samo spetljana devojčica
Koja ti ime doziva
Sedim na podu ,o zid oslonjena, brojeći minute fantazijama
Grejem šake o unutrašnje strane butina
I taman što se okrenem da pobegnem od sopstvenih osećanja
Ona me ponovo za srce zgrabe kao da sam njima ukleta
A onda bežim pogledom u nebo i pitam se šta sam toliko zgrešila
Kakvim sam čarima posuta da u svakom trenutku i protiv svoje volje ,tvoje ime dozivam
I želela bih da ti kažem beži,ne primiči se
Ko god se meni primakao nije se dobro proveo
Želela bih da ti odam da nije sve tako kako izgleda
Znam da čini se da jaka sam dok o asfalt lupkam visokim potpeticama
Hrabra kada sejem oko sebe na stotine neumoljivih pogleda
Znam i da možda se ponekada odvažnost u mojim stavovima ocrtava
Nije tako
Ja sam samo devojčica koja se o ljubav redovno spetlja pa se sa istom vija i nadjačava
I neću da ti kažem sada da bi volela da kraj mene budeš dok temperatura telo mi obara
Neću da ti priznam da želim da me noćima prekrivaš poljupcima
Ne,neću
Samo ću da ćutim .Glavu u dlanove zarijem
Dozivam tvoje ime
Nikakva kraljica niti princeza
Prosjakinja koja moli za dodire
Lutalica ledenog srca
Bludnica kada je mesec dotakne
Ne,ništa od toga nisam ja
Samo spetljana devojčica
Koja ti ime doziva
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
UKLETA GREŠNICA
maja68 | 30 April, 2023 18:27
UKLETA GREŠNICA
Slušam kako me tišina opija
Kao da mi se kroz misli provlači vetar ,pa ih raznosi i ponovo tebi donosi
Počinjem da verujem da sam grešnica okovana životom obične žene
Da sakupljam greške u godine,uspomene
Pa istima prosim da mi te dovedu pred odaje
Mučim te gomilom pitanja
Grešnim te dodirima preklinjem da ostaneš do svitanja
Pričam ti pokretima svoje tuge nebeske
Nazdravljam uzdasima silama koje su mi te dovele
Imam osećaj da je najbolje da zauvek ovako ostane
Da znamo tako malo jedno o drugom iz materijalnog sveta
Selimo se na nebeski i tamo istražujemo
Ćutimo dok oblake ispijamo
I tek što krenem da se otrgnem sopstvenim mislima
Tvoje me sustignu pa ih zarobe barem na dan
A onda sve iz početka
Plašim se i što su mi se usnile želje probudile
Nisu ni oči uspele da otvore,hitaju k meni kao hijene
One su mi samo donosile nevolje
Pa pokušavam da ih zaboravu dodajem
Ali ne vredi
Ponovo se grešnim mislima odajem
I mirno posmatram kako njima gospodariš
Odlazim u krevet sa njima
Mojim grešnim mislima
Kao da su mi jastuk,postelja,tableta za miran san
Shvatam da sam ništa bez njih
Sa njima ukleta grešnica
Slušam kako me tišina opija
Kao da mi se kroz misli provlači vetar ,pa ih raznosi i ponovo tebi donosi
Počinjem da verujem da sam grešnica okovana životom obične žene
Da sakupljam greške u godine,uspomene
Pa istima prosim da mi te dovedu pred odaje
Mučim te gomilom pitanja
Grešnim te dodirima preklinjem da ostaneš do svitanja
Pričam ti pokretima svoje tuge nebeske
Nazdravljam uzdasima silama koje su mi te dovele
Imam osećaj da je najbolje da zauvek ovako ostane
Da znamo tako malo jedno o drugom iz materijalnog sveta
Selimo se na nebeski i tamo istražujemo
Ćutimo dok oblake ispijamo
I tek što krenem da se otrgnem sopstvenim mislima
Tvoje me sustignu pa ih zarobe barem na dan
A onda sve iz početka
Plašim se i što su mi se usnile želje probudile
Nisu ni oči uspele da otvore,hitaju k meni kao hijene
One su mi samo donosile nevolje
Pa pokušavam da ih zaboravu dodajem
Ali ne vredi
Ponovo se grešnim mislima odajem
I mirno posmatram kako njima gospodariš
Odlazim u krevet sa njima
Mojim grešnim mislima
Kao da su mi jastuk,postelja,tableta za miran san
Shvatam da sam ništa bez njih
Sa njima ukleta grešnica
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
NEMOJ DA ME VOLIŠ
maja68 | 30 April, 2023 18:24
NEMOJ DA ME VOLIŠ
Ne,nisam htela da Ti pišem večeras
Lako je zamišljati kad telom te prožima slatka jeza a kišne se kapljice ocrtavaju o spoljašnje strane prozora
Tada se rađaju pohotne misli smotane u požudu koja spretno grli oštrim kandžama
Pa pokušavam da te prizovem vradžbinama koje srce moje stvara
A Ti opet dođeš,pojaviš se tek za trenutak
Pa se onda vešto izmigoljiš kao da ne smeš samnom da dočekaš novi dan
Dobro,znam,sve karte su položene
Jedno smo drugom otkrili tajne
Nema patetike nju su izmislili oni koji ne umeju sa snažnim osećanjima da se izbore
Nema romantike ,ona vešto vodi ka očajanju
Zašto uopšte koristiti reč ljubav kada je ona danas prikladna i ide uz sve?
Želje su se davno utopile u okrilje okrutne svakodnevnice
Trenutak...taj su trenutak izmislili večiti ljubavnici kako bi mogli da lakše krenu u nova osvajanja
Ja neću jedan trenutak!
Hoću ih na stotine,hiljade,ma hoću ih na milione
Želim da te pamtim!
Ne,nemoj da me ljubiš polagano
Divlje,pohotno,grubo kako god
Nek se stopi sa mojim karakterom
Tako me i uzimaj!
Pa nek barem na trenutke zaboravim ko sam
Dopusti da upamtim
Da ne budeš još jedan u nizu
I nikada ne staviš mi okove
I nemoj da me voliš!
Ljubav rađa bol,bol patnju,patnja očajanje
Svi koji su ljubav neizmerno želeli,nje su gladni ostali
Svi koji su je dobili,bivali su osuđeni
Zato me poslušaj
Pribijaj se uz mene dok kišne nam kapi otkucavaju minute
Želim da odredimo nove valute reči ljubav
Da je precrtamo
Ukaljamo
Nek svi nas osude!
Prstom u nas upere
Ne,nemoj da me voliš
Hajde da našim osećanjima ispišemo novu reč
Da pomeramo granice
Znam sve to ja mogu uz Tebe
Reč ljubav...ponekad tako mala je
Ne,nisam htela da Ti pišem večeras
Lako je zamišljati kad telom te prožima slatka jeza a kišne se kapljice ocrtavaju o spoljašnje strane prozora
Tada se rađaju pohotne misli smotane u požudu koja spretno grli oštrim kandžama
Pa pokušavam da te prizovem vradžbinama koje srce moje stvara
A Ti opet dođeš,pojaviš se tek za trenutak
Pa se onda vešto izmigoljiš kao da ne smeš samnom da dočekaš novi dan
Dobro,znam,sve karte su položene
Jedno smo drugom otkrili tajne
Nema patetike nju su izmislili oni koji ne umeju sa snažnim osećanjima da se izbore
Nema romantike ,ona vešto vodi ka očajanju
Zašto uopšte koristiti reč ljubav kada je ona danas prikladna i ide uz sve?
Želje su se davno utopile u okrilje okrutne svakodnevnice
Trenutak...taj su trenutak izmislili večiti ljubavnici kako bi mogli da lakše krenu u nova osvajanja
Ja neću jedan trenutak!
Hoću ih na stotine,hiljade,ma hoću ih na milione
Želim da te pamtim!
Ne,nemoj da me ljubiš polagano
Divlje,pohotno,grubo kako god
Nek se stopi sa mojim karakterom
Tako me i uzimaj!
Pa nek barem na trenutke zaboravim ko sam
Dopusti da upamtim
Da ne budeš još jedan u nizu
I nikada ne staviš mi okove
I nemoj da me voliš!
Ljubav rađa bol,bol patnju,patnja očajanje
Svi koji su ljubav neizmerno želeli,nje su gladni ostali
Svi koji su je dobili,bivali su osuđeni
Zato me poslušaj
Pribijaj se uz mene dok kišne nam kapi otkucavaju minute
Želim da odredimo nove valute reči ljubav
Da je precrtamo
Ukaljamo
Nek svi nas osude!
Prstom u nas upere
Ne,nemoj da me voliš
Hajde da našim osećanjima ispišemo novu reč
Da pomeramo granice
Znam sve to ja mogu uz Tebe
Reč ljubav...ponekad tako mala je
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
TAKO JE NAJSIGURNIJE
maja68 | 30 April, 2023 18:24
TAKO JE NAJSIGURNIJE
Gledam u Tebe dok tišina pleše među nama kezeći nam se u lica
Prstom vešto prevlačiš preko ivice čaše
Ovoga puta ćutim i ja
Reči mi kroz vreme ništa dobro nisu donele
Govorim kako Te želim jednim ugrizom donje usne
Gledaš me kao da govorim nepoznatim jezikom
Kao da sam sa neke druge planete
A dovoljan je samo jedan Tvoj potez pa da se ova napetost razbije na sitne komade
Samo jedan pokret da zaboravim i sopstveno ime
Prevlačiš mehanički šaku preko moje nage butine
Ne gledaš me u oči
Tako je sigurnije
Želim da odagnam zvuke tišine požudom koja se u meni sakuplja danima
Da ih upotpunim strastvenim krikovima
Pa iste zaključam u hladne noći i njima hranim fantazije
Ne činim to pod pritiskom zabrane koja vešto čuči nad nama
Neizvesnosti koja nas polako slama
Surovošću koja preti ukoliko se duše ogole
I ne,ovoga puta neću da Ti zovem ime
Nek slama me čežnja
Postavlja u okove
Neću jer utisak imam da ukoliko izgovorim
Obrisaće ga vreme
Ščepati nemilosrdno u kandže
Napraviti od njega uspomene
Zato je najbolje da ćutimo
Dok želimo se
Povlačiš šaku i okrećeš se
Primičem Ti se i želim da te zgrabim za rame
Okrećeš s ek meni dok povlačim ruku
Pravim se kao da ništa ne želim
Tako je najsigurnije
Gledam u Tebe dok tišina pleše među nama kezeći nam se u lica
Prstom vešto prevlačiš preko ivice čaše
Ovoga puta ćutim i ja
Reči mi kroz vreme ništa dobro nisu donele
Govorim kako Te želim jednim ugrizom donje usne
Gledaš me kao da govorim nepoznatim jezikom
Kao da sam sa neke druge planete
A dovoljan je samo jedan Tvoj potez pa da se ova napetost razbije na sitne komade
Samo jedan pokret da zaboravim i sopstveno ime
Prevlačiš mehanički šaku preko moje nage butine
Ne gledaš me u oči
Tako je sigurnije
Želim da odagnam zvuke tišine požudom koja se u meni sakuplja danima
Da ih upotpunim strastvenim krikovima
Pa iste zaključam u hladne noći i njima hranim fantazije
Ne činim to pod pritiskom zabrane koja vešto čuči nad nama
Neizvesnosti koja nas polako slama
Surovošću koja preti ukoliko se duše ogole
I ne,ovoga puta neću da Ti zovem ime
Nek slama me čežnja
Postavlja u okove
Neću jer utisak imam da ukoliko izgovorim
Obrisaće ga vreme
Ščepati nemilosrdno u kandže
Napraviti od njega uspomene
Zato je najbolje da ćutimo
Dok želimo se
Povlačiš šaku i okrećeš se
Primičem Ti se i želim da te zgrabim za rame
Okrećeš s ek meni dok povlačim ruku
Pravim se kao da ništa ne želim
Tako je najsigurnije
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
KADA OČI ZATVORIŠ
maja68 | 30 April, 2023 18:23
KADA OČI ZATVORIŠ...
.
Gledam te
Gledaš i Ti mene
Jedna Ti kapljica sumnje klizi niz srce
Ne pokušavam da je obrišem rečima
Znaš li zašto?
Pričamo,mi samo pričamo
Svaka nas reč, čini se, odaljava za još milion svetlosnih godina
I svaka nam stavlja još po nekoliko ledenih okova
Znam da me danima u mislima uvek pokraj sebe imaš
Znam da sam smeštena na onom malenom oblačku što leluja uvak kada i na trenutak oči zatvoriš
Da bosonoga sedim na njemu prekrštenih nogu i šaljem ti osmehe
Znam i da Te poljubcima šaljem u snove
Jutrima budim trzajući Te za rame
Pa onda podižem roletne Tvoje sobe
Razmahujem zavese
Smeštam se u Tvoj krevet da te još malo razbudim,u novi dan povedem
Onda oči konačno otvaraš i shvataš da me nema
Pa opet pričamo...
Reči nas vode u probleme,problemi u dileme,dileme u očaj
Šta će nam reči pitam se?
Da li se osećanja njima kuju?
Da li reči uopšte poznaju dodire kojima jasno može da se ispiše vreme?
I znam...
Tako često osećaš da nestajem
Da se gubim u Tvojim brigama ,ne umem da obitavam pod okriljem svakodnevnice
Da me reči naše brišu iz misli Tvojih
I pakujem kofere zauvek
I baš kada slutiš da sam se zauvek izgubila
Da bacam ti trnje pod noge
Zatvoriš oči i eto me ponovo tu
Na istom onom oblaku
Ćutim i čekam
Kažiprstom razdvajam usne
Pogledom te molim
Hajde da samo ćutimo i volimo se
Priča je uvek donosila samo nevolje
I znaš opet nestaću
U talasu nemilosrdne rutine
Kad zatvoriš oči uvek biću tu
I nudiću Ti osmehe
Ne,to ne može izbrisati čak ni vreme
.
Gledam te
Gledaš i Ti mene
Jedna Ti kapljica sumnje klizi niz srce
Ne pokušavam da je obrišem rečima
Znaš li zašto?
Pričamo,mi samo pričamo
Svaka nas reč, čini se, odaljava za još milion svetlosnih godina
I svaka nam stavlja još po nekoliko ledenih okova
Znam da me danima u mislima uvek pokraj sebe imaš
Znam da sam smeštena na onom malenom oblačku što leluja uvak kada i na trenutak oči zatvoriš
Da bosonoga sedim na njemu prekrštenih nogu i šaljem ti osmehe
Znam i da Te poljubcima šaljem u snove
Jutrima budim trzajući Te za rame
Pa onda podižem roletne Tvoje sobe
Razmahujem zavese
Smeštam se u Tvoj krevet da te još malo razbudim,u novi dan povedem
Onda oči konačno otvaraš i shvataš da me nema
Pa opet pričamo...
Reči nas vode u probleme,problemi u dileme,dileme u očaj
Šta će nam reči pitam se?
Da li se osećanja njima kuju?
Da li reči uopšte poznaju dodire kojima jasno može da se ispiše vreme?
I znam...
Tako često osećaš da nestajem
Da se gubim u Tvojim brigama ,ne umem da obitavam pod okriljem svakodnevnice
Da me reči naše brišu iz misli Tvojih
I pakujem kofere zauvek
I baš kada slutiš da sam se zauvek izgubila
Da bacam ti trnje pod noge
Zatvoriš oči i eto me ponovo tu
Na istom onom oblaku
Ćutim i čekam
Kažiprstom razdvajam usne
Pogledom te molim
Hajde da samo ćutimo i volimo se
Priča je uvek donosila samo nevolje
I znaš opet nestaću
U talasu nemilosrdne rutine
Kad zatvoriš oči uvek biću tu
I nudiću Ti osmehe
Ne,to ne može izbrisati čak ni vreme
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
ZNAM DA SI TU KRAJ MENE
maja68 | 30 April, 2023 18:23
ZNAM DA UVEK SI TU,KRAJ MENE
Gledam u nebo ,glava mi spuštena na kolenu
Vidim tek po koji zvezdu
Poslovne ljude koji još uvek predano rade u kancalarijama zgrade smeštene tik pokraj moje
Slušam zvuke automobila koji se slivaju niz bulevare
Šake na temenu preklapam pa sama sebi priznajem:
U šta god da se zagledam Tvoj mi se lik ukazuje
I znam,znam dobro
Navućiću na sebe omiljenu spavaćicu
Spustiti glavu na jastuk
A Ti...Ti ćeš opet biti tu
Znam i izjutra ću Te ugledati
Baš kada oči otvorim
Pa me zraci sunca za trenutak zaslepe
Oni će naglas vikati Tvoje ime
Znam bićeš tu...
I kada haljinu na polu mokro telo navlačim
I vrhom četkice nanosim mrvicu rumenila na lice
Znam minutima ćeš brojati večnost koja nas od dodira deli
Znam i reći ćeš da nismo tako smeli
Dok mi se blago smešiš u lice
Vidim sebe kako hitam ka tramvaju
Završavam sve dnevne obaveze
Čekam u redu da poplaćam račune
Neka me žena svađom izaziva
Želim da izustim koju
Stavljaš mi preko usana dlan
I pohotno me grabiš za rame
A onda biram u marketu namernice
Vadiš mi jednu iz ,stavljaš drugu u ruku
I primičem dlan da Te dodirnem
Brzo ga zatim povlačim kao da zaista osetim Te
Pa jurim u stan nakon napornog dana
Stržem odeću sa sebe i u zaranjam u toplu kupku
Opet si tu
Smešiši mi se,smešten na ivici kade
Bućnem dlanom ne bih li Te isprskala
Ali Ti mi se samo zadovoljno smešiš u lice
I minut po minut
Kao da mi osmesima dane ispisuješ
Prošlost teraš sasipajući joj otrove
Zloslutnih se senki ne bojiš
Moju tišinu grabiš i mršviš jednim potezom šake
Pusti sada sumnje što rastržu Ti misli
Pusti i dušmane danonoćne
Dozvoli da Te dotaknem
Jer znam da uvek,uvek si tu kraj mene
Gledam u nebo ,glava mi spuštena na kolenu
Vidim tek po koji zvezdu
Poslovne ljude koji još uvek predano rade u kancalarijama zgrade smeštene tik pokraj moje
Slušam zvuke automobila koji se slivaju niz bulevare
Šake na temenu preklapam pa sama sebi priznajem:
U šta god da se zagledam Tvoj mi se lik ukazuje
I znam,znam dobro
Navućiću na sebe omiljenu spavaćicu
Spustiti glavu na jastuk
A Ti...Ti ćeš opet biti tu
Znam i izjutra ću Te ugledati
Baš kada oči otvorim
Pa me zraci sunca za trenutak zaslepe
Oni će naglas vikati Tvoje ime
Znam bićeš tu...
I kada haljinu na polu mokro telo navlačim
I vrhom četkice nanosim mrvicu rumenila na lice
Znam minutima ćeš brojati večnost koja nas od dodira deli
Znam i reći ćeš da nismo tako smeli
Dok mi se blago smešiš u lice
Vidim sebe kako hitam ka tramvaju
Završavam sve dnevne obaveze
Čekam u redu da poplaćam račune
Neka me žena svađom izaziva
Želim da izustim koju
Stavljaš mi preko usana dlan
I pohotno me grabiš za rame
A onda biram u marketu namernice
Vadiš mi jednu iz ,stavljaš drugu u ruku
I primičem dlan da Te dodirnem
Brzo ga zatim povlačim kao da zaista osetim Te
Pa jurim u stan nakon napornog dana
Stržem odeću sa sebe i u zaranjam u toplu kupku
Opet si tu
Smešiši mi se,smešten na ivici kade
Bućnem dlanom ne bih li Te isprskala
Ali Ti mi se samo zadovoljno smešiš u lice
I minut po minut
Kao da mi osmesima dane ispisuješ
Prošlost teraš sasipajući joj otrove
Zloslutnih se senki ne bojiš
Moju tišinu grabiš i mršviš jednim potezom šake
Pusti sada sumnje što rastržu Ti misli
Pusti i dušmane danonoćne
Dozvoli da Te dotaknem
Jer znam da uvek,uvek si tu kraj mene
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
ZAČARANA
maja68 | 30 April, 2023 18:23
ZAČARANA
Ne,neću Ti priznati šta osećam sada
Bolje da ćutim.Tako je sigurnije.Kome je priznanje donelo išta sem patnje i pretpostavki?
Mislim da je najbolje da potpuno sigurna snevam na oblacima koji lelujaju ka Tvojim snovima.
Da se baškarcim na njima uljuljkana u reči Tvoje koje mi tako često pružaju snagu.
Ljudi su opaka,gramziva,sebična bića.Sve upropaste.
I ako sada načnemo ovu ljubav bojim se da će se okrnjiti
Pod društvenim pravilima,zubom vremena
Ako ostanemo da lebdino ovako čini se da će trajati večno,da se nikada neće završiti
Razumeš me...
Potreba je uništitelj ljubavi
A ja kao da Te kletvom začarana trebam u svakoj sekundi
Pa i kada u zvezde pogledam nešto me za rame zdrma
Znam da si to Ti
Šalješ tajne signale koji proizvode imaginarne dodire
Oni opet na moj um proektuju želje
A znamo svi dobro
Kada smo ih kušali od želja smo gladni ostajali
Ako se načne ljubav se uvek potroši
Pitaš me šta želim?
Ja samo želim da ovaj osećaj traje večno
Da ga imam sa sobom i kada ležem i kada se budim
Da ga nosim u duši kao nekakav privezak
Prikačen za najosetljivija osećanja
I znam,ne moraš da kažeš
Znam da sam se razbaškarila u srcu Tvom već nekoliko meseci
Smešim se,prevlačim četkicom za rumenilo obraze lagano i vladam svakim Tvojim minutom
I kada misliš da sam nestala eto me ponovo kraj Tebe
Pokrivam Te da Ti hladno nije
Osmesima Ti brige isceljujem
I znam da znaš da uvek ćemo biti tu
Da ćemo vešto putovati kroz vreme
Ne,neću da Ti priznam šta osećam
Pokušaću da ovaj trenutak razbijem fantazijama na milione delića
Pa nek poput zvezdane prašine putuju
I nek svako zrnce ispuni jedan dan
Do kraja naših života
Pa nek obitavaju i ako se rastanemo
I ako me ne bude
Tu,u svakom deluću sekunde
Nek ostane večno zabeležen trag moći ovoga trenutka
I neka ga ispiše večnosti prašina
Ne,neću da te zovem sada
Neću da priznajem
Još manje objašnjavam
Samo zažmuri i dopusti da te zaspe osećaj
A ja...
Ja sam i tako odavno začarana!
Ne,neću Ti priznati šta osećam sada
Bolje da ćutim.Tako je sigurnije.Kome je priznanje donelo išta sem patnje i pretpostavki?
Mislim da je najbolje da potpuno sigurna snevam na oblacima koji lelujaju ka Tvojim snovima.
Da se baškarcim na njima uljuljkana u reči Tvoje koje mi tako često pružaju snagu.
Ljudi su opaka,gramziva,sebična bića.Sve upropaste.
I ako sada načnemo ovu ljubav bojim se da će se okrnjiti
Pod društvenim pravilima,zubom vremena
Ako ostanemo da lebdino ovako čini se da će trajati večno,da se nikada neće završiti
Razumeš me...
Potreba je uništitelj ljubavi
A ja kao da Te kletvom začarana trebam u svakoj sekundi
Pa i kada u zvezde pogledam nešto me za rame zdrma
Znam da si to Ti
Šalješ tajne signale koji proizvode imaginarne dodire
Oni opet na moj um proektuju želje
A znamo svi dobro
Kada smo ih kušali od želja smo gladni ostajali
Ako se načne ljubav se uvek potroši
Pitaš me šta želim?
Ja samo želim da ovaj osećaj traje večno
Da ga imam sa sobom i kada ležem i kada se budim
Da ga nosim u duši kao nekakav privezak
Prikačen za najosetljivija osećanja
I znam,ne moraš da kažeš
Znam da sam se razbaškarila u srcu Tvom već nekoliko meseci
Smešim se,prevlačim četkicom za rumenilo obraze lagano i vladam svakim Tvojim minutom
I kada misliš da sam nestala eto me ponovo kraj Tebe
Pokrivam Te da Ti hladno nije
Osmesima Ti brige isceljujem
I znam da znaš da uvek ćemo biti tu
Da ćemo vešto putovati kroz vreme
Ne,neću da Ti priznam šta osećam
Pokušaću da ovaj trenutak razbijem fantazijama na milione delića
Pa nek poput zvezdane prašine putuju
I nek svako zrnce ispuni jedan dan
Do kraja naših života
Pa nek obitavaju i ako se rastanemo
I ako me ne bude
Tu,u svakom deluću sekunde
Nek ostane večno zabeležen trag moći ovoga trenutka
I neka ga ispiše večnosti prašina
Ne,neću da te zovem sada
Neću da priznajem
Još manje objašnjavam
Samo zažmuri i dopusti da te zaspe osećaj
A ja...
Ja sam i tako odavno začarana!
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
ČARI
maja68 | 30 April, 2023 18:22
ČARI
.
Noć je uvek najopasnija
Što više u nju zaranjam ona me čvršće steže svojim ukletim pipcima i ime mi Tvoje u misli donosi
Setim se da sam do večeri bila jaka,poput ledene kraljice koja gazi kroz ljubav dostojanstvenim koracima
A sada ležim nemoćna zavejana zloslutnim mislima
Kažeš da sam Te očarala
Da sam kraljica kojoj ništa ne mogu zle sile
Da sam jača od stena i najsnažnijh talasa
Prkosnija od ratnice
Mogu samo jedno da Ti kažem...
Čini ti se...
Ja bih samo da ukradem delić oblaka, drhtim pod jačinom Tvoga pokreta
Dok mi šake iznad glave svojima zakivaš
Da reč ne progovorimo dok se imamo
Šta će nam reči?
Reči uvek sve pokvare
I ne daju ljudima da se vole
I neću da živim za onaj lažan trenutak koji su izmislili večiti ljubavnici kako bi sopstvene plenove kratkotrajno obmanjivali
Neću da lepotu bistvovanja merim!
Neću ni sa kim da te delim
Dok Ti lelujam mislima
I znam pre nego u krevet pođeš
Prikradem se u postelju i izmamim Ti osmehe
Znam i da ponosno šetam Ti kroz snove
Premeštam Te sa jedne na drugu stranu kreveta
I budim tek da za trenutak ugledaš moj lik pa ponovo u san utoneš
Ne,nisi Ti očaran
Na mene su bačene čari
Sad uzalud lutam ulicama misli sopstvenih pokušavajući da Te barem na trenutak izbacim
Ne ide
Tvoj lik mi se smeši u svakom deliću noći beskrajne
Sve što je potrebno da učiniš sada jeste da spustiš glavu na jastuk i prizoveš me
Čari će učiniti svoje
A ja...
Ja svake noći sanjam jedan te isti san
Isti ambijent,zabravljena sigurnosna brava
U Tvoje sam srce konačno dospela
I nemam nameru iz njega da izađem
Makar me sustigle sve čari nebeske
.
Noć je uvek najopasnija
Što više u nju zaranjam ona me čvršće steže svojim ukletim pipcima i ime mi Tvoje u misli donosi
Setim se da sam do večeri bila jaka,poput ledene kraljice koja gazi kroz ljubav dostojanstvenim koracima
A sada ležim nemoćna zavejana zloslutnim mislima
Kažeš da sam Te očarala
Da sam kraljica kojoj ništa ne mogu zle sile
Da sam jača od stena i najsnažnijh talasa
Prkosnija od ratnice
Mogu samo jedno da Ti kažem...
Čini ti se...
Ja bih samo da ukradem delić oblaka, drhtim pod jačinom Tvoga pokreta
Dok mi šake iznad glave svojima zakivaš
Da reč ne progovorimo dok se imamo
Šta će nam reči?
Reči uvek sve pokvare
I ne daju ljudima da se vole
I neću da živim za onaj lažan trenutak koji su izmislili večiti ljubavnici kako bi sopstvene plenove kratkotrajno obmanjivali
Neću da lepotu bistvovanja merim!
Neću ni sa kim da te delim
Dok Ti lelujam mislima
I znam pre nego u krevet pođeš
Prikradem se u postelju i izmamim Ti osmehe
Znam i da ponosno šetam Ti kroz snove
Premeštam Te sa jedne na drugu stranu kreveta
I budim tek da za trenutak ugledaš moj lik pa ponovo u san utoneš
Ne,nisi Ti očaran
Na mene su bačene čari
Sad uzalud lutam ulicama misli sopstvenih pokušavajući da Te barem na trenutak izbacim
Ne ide
Tvoj lik mi se smeši u svakom deliću noći beskrajne
Sve što je potrebno da učiniš sada jeste da spustiš glavu na jastuk i prizoveš me
Čari će učiniti svoje
A ja...
Ja svake noći sanjam jedan te isti san
Isti ambijent,zabravljena sigurnosna brava
U Tvoje sam srce konačno dospela
I nemam nameru iz njega da izađem
Makar me sustigle sve čari nebeske
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
TU KRAJ TEBE
maja68 | 30 April, 2023 18:22
TU,KRAJ TEBE
Znam...
Znam gde si sada
Znam da si zagledan u jednu tačku koja ti titra pred očima
U njoj sam ja
Spretno Ti se spuštam u krilo pa Ti klizim prstima niz leđa
Znam...
Znam da Te zovu neki ljudi
Trzaš se na njihove pozive pa ih gledaš kao da si upravo došao sa druge planete
Znam i o čemu misliš svake sekunde
Znaš li kako znam?
Vešto lebdim mislima Tvojim kao vila
Istražujem dodirima
Provirujem u svaki delić
Gledam radoznalim pogledima
Znam...
Znam da mi besplatno šalješ poljubce koji se u moje srce smeštaju
Da ne tražiš ništa za uzvrat
Znam...
Sada uzimaš gutljaj oštrog pića
Zamišljaš da sam za stolom
Prekrštam noge,stavljam bradu na dlan i smešim ti se
Znam...
Znam da sam smeštena u svakom kutku,metru Tvojih maštanja
I da alarm koji Te svakog jutra budi zove moje ime
Da me čekaš da ti dođem sa prvim jesenjim kišama
Provetrim, otvarajući prozore Tvoga srca
Ma vidiš Ti mene i kada uzimaš prvi zalogaj doručka
Stežem Ti srce
Gubiš povremeno dah
Znam...
Znaš Ti dobro da te noćima prekrivam
Pazim na Tebe
Brinem se da vedar dočekaš novi dan
Znam...
Ma znam da znaš da sam uvek tu kraj Tebe
I da Ti spokojem dane brojim
Znam i da si srećan što postojim , jer ti darujem osmehe
Zato jer polako brišem vreme
Puštam da protiče,odnosi uspomene
Znam...
Znam da biće dobro sve dok tu sam kraj Tebe
Noćaš me vrebaju nemiri
Opsedaju dvoglave ale
Optužuju dela prošlosti
Znam...
Sada se ogledaš
Prevlačiš žiletom po oštroj bradi
Vijaš me u u onom malecnom odbljesku što Ti se smeši u svakom kutku na plafonu
Znam...
Znam i da znaš da sve je u redu
Sve dok sam....
Tu, kraj tebe
Znam...
Znam gde si sada
Znam da si zagledan u jednu tačku koja ti titra pred očima
U njoj sam ja
Spretno Ti se spuštam u krilo pa Ti klizim prstima niz leđa
Znam...
Znam da Te zovu neki ljudi
Trzaš se na njihove pozive pa ih gledaš kao da si upravo došao sa druge planete
Znam i o čemu misliš svake sekunde
Znaš li kako znam?
Vešto lebdim mislima Tvojim kao vila
Istražujem dodirima
Provirujem u svaki delić
Gledam radoznalim pogledima
Znam...
Znam da mi besplatno šalješ poljubce koji se u moje srce smeštaju
Da ne tražiš ništa za uzvrat
Znam...
Sada uzimaš gutljaj oštrog pića
Zamišljaš da sam za stolom
Prekrštam noge,stavljam bradu na dlan i smešim ti se
Znam...
Znam da sam smeštena u svakom kutku,metru Tvojih maštanja
I da alarm koji Te svakog jutra budi zove moje ime
Da me čekaš da ti dođem sa prvim jesenjim kišama
Provetrim, otvarajući prozore Tvoga srca
Ma vidiš Ti mene i kada uzimaš prvi zalogaj doručka
Stežem Ti srce
Gubiš povremeno dah
Znam...
Znaš Ti dobro da te noćima prekrivam
Pazim na Tebe
Brinem se da vedar dočekaš novi dan
Znam...
Ma znam da znaš da sam uvek tu kraj Tebe
I da Ti spokojem dane brojim
Znam i da si srećan što postojim , jer ti darujem osmehe
Zato jer polako brišem vreme
Puštam da protiče,odnosi uspomene
Znam...
Znam da biće dobro sve dok tu sam kraj Tebe
Noćaš me vrebaju nemiri
Opsedaju dvoglave ale
Optužuju dela prošlosti
Znam...
Sada se ogledaš
Prevlačiš žiletom po oštroj bradi
Vijaš me u u onom malecnom odbljesku što Ti se smeši u svakom kutku na plafonu
Znam...
Znam i da znaš da sve je u redu
Sve dok sam....
Tu, kraj tebe
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Jun 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||