Magdalenin kutak

OSMEH PROŠLOSTI

maja68 | 23 April, 2023 18:24

OSMEH PROŠLOSTI

Volim kada rukama obgrlim kolena i potonem u neki svoj svet.

Tada se moje srce konačno umu otvori i prizna mu sve tajne.

Tada Te tražim u mislima.Kao na nebu među zvezdama.

Tada...mi i Ti otkriješ tek po neku zagonetku iz lavirinta mog razuma.

Čudno je to ,znaš...nisi kraj mene a opet se razotkrivaš...

Kao da te vetrovi šalju na put činjenica.

Onih koje nikada nisam želela da saznam.Onih koje su čučale duboko u hodnicima moje duše i čekali na neko drugo vreme,kada će izaći i otključati vrata.

I onda si tu.

Stojiš predamnom kao kakav sudija pred optuženom.

Vojnik pred zarobljenicom.

Dželat pred ukletom kraljicom.

Stojiš i smešiš se zapovedničkim osmehom.

Oči ti obasute otrovom.

Par pogrdnih reči.

Tek po koji lažan osmeh.

Prezir u pogledu.

Znaš li da misli putuju ?

Da imaju svoju adresu ?

Jedna sa drugom druguju ?

Pronađu Tvoje u hladnoj noći.Onda kada ni ne sanjaš da će Ti doći.Pružiti Ti rame u samoći.

Šta smo to mi ?

Da li smo ikada nešto bili ?

Tek po koja reč veštom rukom ljubavnika ispisana ?

Laž izrečena sa usana dva bludnika ?

Poljubac izveden trikom mađioničara ?

Dodir magijom proizveden,prokletnika uzdah zaveden ?

Volim da posetim misli Tvoje

Noćima kada ovlada tama

Volim i da te srcem pozovem

Uvek ponosna i bez srama

Ne,nismo to želeli

Niko nije želeo to što smo imali mi

Da se mučimo kao kakvi izgnanici

Izgaramo u vatrama kao najveći osuđenici

Patimo okovani u tamnici

A možda....

Možda se sve to zbilo u nekoj drugoj dimenziji

Možda su uzdasi bili stvarni

Možda ni pogledi nisu bili prividni

Možda ni dodirni nisu bili varni

Možda ....

Samo ovde ne možemo da se prepoznamo

Da našu ljubav iznova spoznamo

Možda smo bili nekada tamo

Tamo gde sunce mesec ljubi

Tama i svetlost se dodiruju

Dobro i zlo poglede razmenjuju

Možda...

Možda samo sve to nismo mogli podneti

I šta sada vredi osmeh il reč ?

Kada na pragu čuči nam već ....osmeh prošlosti ?

Gori no ala rakla bih ja

Kezi se ,šepuri kao nekakva ...

Želja ne prežaljena

Ljubav ne ostvarena

Bol ne preboljena

Grli pipcima ledenim kao opipljiva strava

Gleda nas pakosno

Trijunfuje

Zauvek stavlja u rešetke srama

A ja ga uporno teram od nas

Kao da mogu da učinim da

Nestane niz put budućnosti

Šta to sve vredi ?

Ako smo već zapisani tragovima sećanja

Dok prkosno nam se smeši

Osmeh prošlosti