Magdalenin kutak

DOTAKNI LIK MOJE DUŠE

maja68 | 30 April, 2023 18:10

DOTAKNI LIK MOJE DUŠE

Obgrlila sam kolena rukama .

Čas gledam u nebo,čas na njih glavu spuštam.

Pitam se zašto je moj um izgrađen od sitnih čestica fantazija koje se prepliću ,mrse,i tkaju nevidljivi prekrivač nemogućeg koji mi dušu obavija.

Onda kada tražim previše dobijam mrvice.

Kada tražim tako malo da jedva bi na dlan stalo dobijam dvorce.

Moje se bajke završavaju horor pričama a obične šetnje pokraj obale veridbama i venčanjima.

Da li je moguće da sudbina svesno proektuje situacije suprotne željama mojim?

Ili su me u prošlim životima u visokim školama učili kako sve uvek da upropastim?

A možda jednostavno volim da patim i da se u patnjama iznova rađam.

Da prkosim sreći,odbijam je od sebe namerno kao da se o nju opečem kada me dotakne.

Možda sam samo rođena za velike priče koje se nikada srećnim krajem ne završavaju.

Budna sanjam zadovoljstva koja dušu mi hrane pa ih snovima ispraćam u zaborav.

Nestalna sam.

Nestvarna.

Lutam od srca do srca i ostavljam tragove koji traju koliko i one šare na nebu nakon prolaska aviona.

Uvek zapadam u neke nemoguće situacije,kombinacije,varijacije i smejem im se u lice a onda se one vešto keze mome srcu.

Tražim malo,želim previše dobijam uvek obratno od onoga što srce ište.

Vešto vladam sopstvenom tišinom dok u njoj noćima plovim.

Samoće se ne bojim,često kao da je svesno prizivam.

Svako me čvršće vezivanje steže,guši kao da sam rođena da plutam po oblacima .

Kao da nikome nikada nisam dala da me stvarno dotakne.

Kao da bi ukoliko se to dogodi nestala.

A onda se pojaviš Ti.

Pa svojim zahtevima ,željama i snovima jasno iscrtaš nekadašnji lik moje duše.

Kao da si u njoj vekovima obitavao,pa joj česticu po česticu upoznao

A ja...ja dušu svoju više ne prepoznajem.

Plašim od crnih senki zloslutne sadašnjice.

Znaš šta...

Ponovo ću večeras pred polazak u snove pokušati da je ogledam u ogledalu budućnosti.

Bojim se biće opet nejasne linije.

Kao mrlje nekakve koje na papiru ne daju nikakve oblike.

Dođi mi makar u snove i oblikuj ih.

Nema veze!

Nek budu i prividne kao duga!

Nek traju koliko i rosa!

Nek nestanu kao zvezde sa svitanjem!

Ti samo pokušaj da dotkneš lik moje duše

Da učiniš da dodirom ne nestane

Pa nek se i svi snovi nakon toga sruše

Nek se pretvorim u senke koje vešto oko sreće igraju

Neka me više ne bude

Nek me odnesu vetrovi zle sudbine

Pokušaj samo...

Možda si baš Ti Taj koji će uspeti da učini nemoguće.

Možda su Te Bogovi stvarali za mene.