Magdalenin kutak

KADA OČI ZATVORIŠ

maja68 | 30 April, 2023 18:23

KADA OČI ZATVORIŠ...
.
Gledam te

Gledaš i Ti mene

Jedna Ti kapljica sumnje klizi niz srce

Ne pokušavam da je obrišem rečima

Znaš li zašto?

Pričamo,mi samo pričamo

Svaka nas reč, čini se, odaljava za još milion svetlosnih godina

I svaka nam stavlja još po nekoliko ledenih okova

Znam da me danima u mislima uvek pokraj sebe imaš

Znam da sam smeštena na onom malenom oblačku što leluja uvak kada i na trenutak oči zatvoriš

Da bosonoga sedim na njemu prekrštenih nogu i šaljem ti osmehe

Znam i da Te poljubcima šaljem u snove

Jutrima budim trzajući Te za rame

Pa onda podižem roletne Tvoje sobe

Razmahujem zavese

Smeštam se u Tvoj krevet da te još malo razbudim,u novi dan povedem

Onda oči konačno otvaraš i shvataš da me nema

Pa opet pričamo...

Reči nas vode u probleme,problemi u dileme,dileme u očaj

Šta će nam reči pitam se?

Da li se osećanja njima kuju?

Da li reči uopšte poznaju dodire kojima jasno može da se ispiše vreme?

I znam...

Tako često osećaš da nestajem

Da se gubim u Tvojim brigama ,ne umem da obitavam pod okriljem svakodnevnice

Da me reči naše brišu iz misli Tvojih

I pakujem kofere zauvek

I baš kada slutiš da sam se zauvek izgubila

Da bacam ti trnje pod noge

Zatvoriš oči i eto me ponovo tu

Na istom onom oblaku

Ćutim i čekam

Kažiprstom razdvajam usne

Pogledom te molim

Hajde da samo ćutimo i volimo se

Priča je uvek donosila samo nevolje

I znaš opet nestaću

U talasu nemilosrdne rutine

Kad zatvoriš oči uvek biću tu

I nudiću Ti osmehe

Ne,to ne može izbrisati čak ni vreme