Magdalenin kutak

KAMEN SUDBINE

maja68 | 30 April, 2023 17:54

KAMEN SUDBINE

Nemoj !

Nemoj večeras ono Tvoje.

Pusti!

Pusti nek misli nam se spoje.

Čini!

Čini i nemoguće kao da nam je poslednje !

Kaži mi...

Vrede li reči naspram dodira ?

Može li jedna jedina ispisana,izrečena,pročitana reč vredeti više nego kada mi samo jagodicom prsta dotakneš vrh usne ?

Može li jedno slovo značiti više nego kada mi šakom niz telo klizneš ?

Mogu li pogrdne reči sa usana biti više nego kada mi pogledom pokretom okrzneš?

Nemoj da uzalud trošiš poglede

Spuštaj mi ih na grudi,na stopala,na butine

Pokušaj da me snagom misli dodiruješ

A onda se prepusti...

Pusti da šake nam se preklope

Pusti nek usne nam se poklope

Pa mi vrhom donje usne telu izmami onaj vapaj,drhtaj koji nas vodi u smireno stanje

Nemoj !

Nemoj da vetrovi čuju molitve

Kojie uzvikuju Tvoje ime

Nemoj da kiše zapišu priču koju im naša tela kazivaju

Nemoj da ostanem bez peska u sred pustinje

Tamo negde daleko...

U kamenu sudbine uklesano....

Stoji Tvoje ime

Prošlo je taj kamen sve dubine mora,sve čistine

Spavao pod okriljem hrastovine

I uvek Ti nekako nadolazio poput plime

Vikao glasno....

Ne zaboravi me!

Ne,dok još pamtim Ti ime...

Nemoj !

Pusti nek misli Ti dremaju

Željama bludnim Te opremaju

Pusti nek kamen sudbine ponovo uzvikuje

On je Tvoj !

Nisu mu pale te reči sa usana

Tako je uklesano na stubu sećanja.