Magdalenin kutak

KĆERI TIŠINE

maja68 | 30 April, 2023 18:00

KĆERI TIŠINE

Na prastima hodam po ivici tišine

Trošim dane kao da su od hartije

Gutam šanse kao more kamenčiće

A nekada sam se igrala njihovim sestrama očekivanjima

Sa njima sam u snove odlazila

Ona su me noćima pokrivala

Jutrima umivala

Sada bežim čim se primaknu kao da sam prognana

Dva sam života živela

Jedan u tišini sa sopsvenim nemirima

Drugi crtom podeljen po sredini kreveta

Oba sam ta života slavila

Oba sam i proklinjala i kudila

Jedan drugom nekako prizivala

Kada bih pred svet izašla i priznala da volela bih da sa nekim delim snove i postelju do kraja života mračne bi me sile jednom pristigle pa naplatile za sve laži izrečene.

Ako bih rekla da želim da do kraja života sopstvenog sama budem misli bi me Bogova rastrzali na sitne komade.

Pitam se od čega li su moje misli satkane

Od meda i otrova?

Melema i soli?

Svetlog i tamnog?

Zašto li su tako hitre ?

Pa ih vijam kao vladar prognanike

U meni sneva 1001na žena

Jedna me budi,druga uspavljuje ,ostale kroz dan trče nemilice

Kada se strah pojavi jedna od njih mu otrovnim pogledom oči sklopi

Kada tuga priviri druga joj ledenim osmehom pokazuje srca vrata

Kada ljubav pokuca sve se najednom udruže,postanu sestre,najbolje prijateljice

U srce se moje smeste nepozvane

Pa je snažnim udarcima oteraju u nepovrat

U meni sneva 1001.na žena

Različite kao dan od dana

One samo istom tugom tuguju

I istom se srećom raduju

Od iste ljubavi mrtve padaju

Ponovo se drugom rađaju

Jedna drugoj ne znaju čak ni ime

Te su žene kćeri tišine

I večno u njoj snevaju

Probude se samo na tren

Pa se hitro u san iznova vraćaju