Magdalenin kutak

SRCE SA GREŠKOM

maja68 | 30 April, 2023 17:58

SRCE SA GREŠKOM

Gledam sopstveni odraz u ogledalu

Telo izvajano,kosa sveže isfenirana,haljina salivena,tek kupljena

Ali opet čini se da nedostaje nešto

Pokušavam da pronađem,uočim nedostatak,grešku koja se tako jasno ocrtava u mome pogledu

Pa onda ponovo zagledam,okrećem se,gledam niz rame sve do stopala

Opet ništa

Shvatam da se srce ne može može videti u ogledalu

Jedan se njegov malecni delić ocrtava u pogledu

Tek da nagovesti da nešto nije u redu

Pitam se da li i drugi to uočavaju kada im se oči sa mojima susretnu

Da li se i na drhtaju mojih usana može ocrtati greška koja sneva na mome srcu

Daleko si

Međutim tih nekoliko desetina kilometara deluju dalje nego li je od zemlje udaljena druga planeta

Znam da ne bih želela da te ponovo susretnem

Da se o Tvoj nemi pogled spotaknem

I ponekad se pitam kako bi bilo da ponovo vidim Ti lice

A onda se pokrujem stidom što zamišljam besmislice

Sada kada je sve gotovo

Kada su uragani nestali

Vatre dogorele

Okeani se isušili

Pitam se zašto li sam te ja toliko volela?

Zašto sam Te noćima ljubila u snovima?

Kada...

Kada si mi sve nesreće sveta na leđa natovario

Za našu se ljubav nisi borio

Kada...

Nisi mi srce kupio jer si uočio da je rođeno sa greškom

Pitam se od kada ta greška datira

Da li je možda vuklim kroz svaki svoj život kao nekakav kofer prepun teške sudbine

Da li sam je rođenjem dobila kao kakav trofej

I ta greška...

Orobljuje srce lancima

Pa katance na njih stavlja

Nemilice mi se kikoće u lice

Prati me u snove zajedno sa zvezdama

Velikom slovima na njoj naslov piše

UVEK ĆEŠ VOLETI ONE KOJA NIKADA IMATI NE MOŽEŠ

I sada si verovatno shvatio

Malo Ti je jasnije

Šteta što samo ne mogu da viknem glasnije

Ta će me greška uvek pratiti

Pakosno dozivati moje ime

U svakoj me novoj ljubavi sustizati

Ni kada zauvek sklopim oči mira mi ne dati

Ta će me greška od svih terati

Činiti nedodirljivom,neuhvatljivom bludnicom

I ako sada za trenutak zatvoriš oči

Malkice napregneš svoje moždane vijuge i duboku udahneš

Shvatićeš da sam Te volela samo zato što si bio kraj mene a nikada Te nisam imala

Ponovo gledam u ogledalo

Shvatam da se greška ne srcu ipak može uočiti u odrazu

Ona je tu

U umornim očima

Na zgrčenim usnama

Ona je u svakome pokretu moga tela

Putuje samnom gde god da krenem

I nikada ne nestaje

Odoleva svim iskušenjima

I uzalud ponavlja Tvoje ime