Magdalenin kutak

DIJAMANT

maja68 | 30 April, 2023 18:16

DIJAMANT

Dolazi ovamo smesta!

Hajde lepo ti kažem dođi i večaras u snove moje i pokloni mi svoje tamne oči pa nek u njima živim do zore!

U misli ne moram ni da te prizivam

Prisutan si kao krv u telu bez koje se živeti ne može

Zar sam ja kriva što slavim dodire više nego reči?

Zar sam grešna što te imam u bludnim maštanjima?

A lepo sam rekla sebi neću više u ljubav pa to ti je!

Ona mi je do sada donosila samo sećanja

Prave slike sa pogrešnim glumcima

Ona mi je kupovala radost pa je tugom plaćala

Smeštala u dvorce pa me na ulicu kao kakvu beskućnicu bacala

Prodavala karte za loše predstave

U oblake vinula pa na prevaru u kavez zaključavala

Moje se misli kreću brzinom stotinke i totalno su nesrazmerne osećanjima

Bacam ih kao ptice u nebo pa ih onda vijam sopstvenim čežnjama

Da bi mene razumeo potrebno je da proučiš mnoge knjige,konstatuješ svetske mudrace

I veruj mi znam...opet ništa

Kako razumeti mene kada je moja kontradiktornost jednaka tami i svetlosti

Za ljubav živim!

Nju slavim !

Od nje se opijem!

Bez nje ne mogu

Bez nje sam ništa

Samo obična čestica u prašini,potpuno ne vidljiva

Kada me dodirne blistam nad mesečinom kao najsjajniji dijamant

Kada mi se primakne suviše, isti mi taj dijamant ne dozvoljava da vidim više

Pa pokrijem oči šakama

Kako bih izbegla ubode njegovim nebršenim ivicama

A onda me sustignu munje sudbine

I glasno uzvikuju Tvoje ime!

Dolazi ovamo!

Pre nego što nastupe kiše

Nego nas unište sile više

Prevuci šakom preko dijamanta

Videćeš...

U njemu se Tvoj lik ogleda

Zatvori prozore

Pusti mesečine koje lutaju od srca do srca

Nek nekom drugom sreću podare

Učini da ponovo zasijam

I znaj svakom dijamantu sleduje karika od čistog zlata

Ne trudi se da je pronađeš,da njom ispišeš svoje ime

Ona dolazi sa vetrovima sudbine

I ostavlja nas bez odgovora

Dođi...

Nasmeši se

Šta bude biće

Dijamanti traju i onda kada nas obriše vreme