Magdalenin kutak

PROSJAKINJA

maja68 | 30 April, 2023 18:08

PROSJAKINJA

Zamisli...

Zamisli da si sada tik uz mene i piješ vino sa mojih usana

Zamisli...

Zamisli da se više ne častimo gomilom pitanja i tragamo za njihovim odgovorima

Zamisli...

Da poseduješ svaki delić moga tela,misli mojih,slatku zaokupljenost uma koja proizvodi posebno stanje svesti koje se ispisuje Tvojim imenom.

Moram Ti nešto priznati

Za Tebe bih sve bila

Kada Te budim vila,koja Ti na telo sleće nevidljivim krilima

Kada dan ispraćaš lavica koja bi Te uspavljivala divljim pokretima

U snovima Anđeo koji zapovedniči stoji nad njima i proektuje Ti osmehe na lice

A zaprvo samo PROSJAKINJA

Imam osećaj da sam jedna od onih sluškinja koje su večito služile ljubav

Ne pitajući davala

Zanesenošću obitavala

Gladna uvek ostajala

Ako bih Ti sada rekla da nadama,očekivanjima i željama plete se mreža u koju se zaplićemo pa se onda na mukama u njoj batrgamo da li bi mi poverovao?

Ako bih napomenula da snovi su samo trenutna blažena stanja uma kojia nas na ivicu razočarenja dovode da li bi se usudio da ponovo sanjaš?

Ako bih Ti odala da nemirni duhovi vešto lutaju talasima sudbine i nikada ne pronađu svoje luke da li bi se usudio da me imaš?

Dakle...

Sasvim je jednostavno ,nikako komplikovano

Naše se sličnosti proektuju u ogledalo različitosti

Prepreke se vešto množe pa ih ponekada ne možemo ni dostići

Srca čekaju na žutoj liniji da se čekiraju na put prave ljubavi

Prtljag satkan od slatkih reči,poljubaca ,dodira ,misli ,osećanja davno su odneli

Kako da Ti kažem sada...

Za Tebe bih i najlepše haljine skinula

U krpe se odenula

Nudila ti osećanja ne pitajući za posledice

Makar prazna nakon svega ostala

Tvoja bih robinja postala

Ispunjavala Ti sve želje

U mislima Ti dremala

U snovima pronašla tajne izlaze koji vode u beskraj

I ne bih se ni ti malo libilila da spustim Ti glavu u krilo i kažem Ti

Da sam prosjakinja Tvoje ljubavi

Da ću moliti

I voleti

Pa nek me odnesu vetrovi ulodo prodane priče

Zatvori oči

Prizovi me

I...

Imaj me!

Tako je najbolje!

RATNICA

maja68 | 30 April, 2023 18:08

RATNICA

Veruj mi...

Veruj mi reči i slatka objašnjenja ne vode nikud do u beskrajnu raspravu sumnjama izazvanu

Veruj mi...

Svaki malecni tračak nepoverenja povlači končić koji para ljubav i u klupko se mota

Veruj mi...

Da bih sada radije u Tvojim očima snevala nego li sva bogatstva ovoga sveta dobila

I da bih slađe na ramenu Ti dremala nego li letela nebom svih zemalja kao ptica nesputana

Lutam stazama pitanja

Nad svakim od njih šah sudbine povlači vešte poteze i ne birajući trikove

Dileme me nalaze i ne tražeći me

Kao da sam im sestra najbliža

Vole da se mojim umom dobacuju kao deca loptom

Zatim odlaze ne ispraćene kao pahulja kada se stavi na dlan

Jedno ću Ti priznati...

Ratnica ja sam ljubavi

Ljubav me je na sve staze pratila

Od nje sam ginula

U zvezdama nestajala

Ona me je u živote vraćala

Borim se bez koplja i štitova

Nikada ne postavljam pitanja

Predajem joj svaki delić sopstvenog bića

Za mene u ljubavi ništa nije nemoguće

Nestajem onda kada ljubav ode

Ne povlačim se polagano,poput senke nekakve

Ne čekam da me rutina,ustaljenost,prividna slika ušuškanog...i sve što ide u paketu straha od naglog razdvajanja svojim hladnim pipcima prigrle

Ne ispitujem,ne svađam se,ne tražim odgovore.

Ne plutam po površini neverice.

Samo...

Umem da volim nemilice

Pa i da sve nevolje pobijem pogledima zaljubljene žene

I sve utvare uništim osmehom žene voljene

Nikada ljubav nisam provlačila kroz ramove materijalne

Nikada je nisam smeštala u slike šablonske

Uvek sam je na tronu čuvala

Sa njom i sama nestajala
,
Zato...

Ovoga puta samo sklopi oči,umiri sva pitanja koja ti se prikradaju noću pred snove poput kakvih nemani što oprezno vrebaju trenutke slabosti

I...

Veruj mi...

Ratnice ljubavi nikada ne umiru

Njihove duše večito lutaju

A srca...

Srca im na bojnim poljima trijunfuju

Ova je ratnica samo Tvoja

Maše strelama boreći se

Iako Ti se davno predala

Veruj mi...

Svi izlazi lavirinata ljubavi ovoga časa vode ka Tebi.

NE ŽALIM

maja68 | 30 April, 2023 18:08

NE ŽALIM...

Znam...

Znam da si udaljen neumoljivim kilometrima a opet čini se kao da si se tik pribio uz mene u svakom trenutku prostora i vremena.

Znam...

Znam i da Te nekada deli od mene samo nekoliko santimetara a čini se kao da je u pitanju druga planeta

Znam...

Znam i da Ti se nekada činim toliko dalekom,kao da me ne bi sustigao ni za hiljadu godina

Nije baš to tako.

Moj um ponekada projektuje komplikovane misli koje opet stvaraju ne smotrene poteze koji svojim pipcima lako obavijaju Tvoje srce

Ideje moje često se vešto na javu prenose oblikovane u pogrešne korake.

Kriva sam znam...

Ne žalim!

Ne žalim ni što su mi misli pohotne

Niti što katancem za sebe orobljujem Tvoje dodire

Ne žalim ni što mašta mi je stvorena od ne mogućih želja koje uporno noćima prizivam

Niti što ponekad Ti upućujem gomile sitnih žudnja pa Te njima kao kakvim prahom posipam

Ne žalim ni što sam Te odabrala!

Jer ako kažeš sada da izbor si načinio Ti

Znaš da ću te opovrgnuti u svakom segmentu narazložnih argumenata koje pred nas postaviš

Želiš...da me razumeš

To Ti je kao kada ispituješ dlan

Hiljade linija niti jednoj značenje ne znaš

Kao kada gledaš u novi dan

Gomila planova,misli i ideja a tek po neka od njih ostvarena

Kao kada...

Tumačiš san

Isprekidane slike,a toliko ne odgonetnutih događaja

Opet...

Mislim da je jedino što želim da znaš...

Kakve me god sile mračne sustigle

Ili me spodobe svojim čeljustima odmeravale

Koliko god mi se sudbina kazila u lice izazivajući moje suprotne poteze

Ne žalim !

Ne žalim za tajnim mirisima prošlosti

Niti za maštom iscrtanim portretima budućnosti

I...

Ponekada se pitam...

Jesam li te možda nekada u sopstvenim mislima poznavala?

Nekada,pre svih brodoloma,potopa,zemljotresa i svih ostalih katastrofa koja život pruža

Jesam li te baš takvog u umu svome uklesala?

Jesu li Te sve te nepogode odnele pa mi Te nekim čudom ponove vratile?

I da li si siguran da nisi produkt mojih očekivanja uvaljanih u nekadašnje zamisli koje je sprala reka vremena?

Ne žalim...

Ne žalim što se polako budim pa ponovo sebe prepoznajem

Ne žalim ni što trebali su mi vekovi da Te otkrijem

Ne žalim ni što želim Te samo za sebe

Što si moj!

I što mogu to da vičem na sav glas!

Pa nek me progna zbog toga čitava vasiona!

Ne žalim ni što ja sam Tvoja,jedna jedina!

VERUJEM

maja68 | 30 April, 2023 18:07

VERUJEM...

Vidi ovako...

Teško ko je mogao da se uvuče u začarane lavirinte moga uma čije je izlaze teže pronaći no zvezde u osvit.

I gotovo niko nikada nije uspeo da razume melodije sklopa na prečac donošenih odluka koje su vinute ka pepelu iz kog su se rađale nove želje.

I ne verujem da bi iko ikada mogao pratiti staze posute čempresima prošlosti po kojima ponekada besmučno šetam ,uzdignute glave.

Osećam da me lome iskušenja.

Da mi i san ponekada drema na krilima beznađa.

I ne moraš da razumeš.

Lakše je otkriti sve tajne vasione nego li moje želje i potrebe.

Lakše je i trajnu kulu od karata sagraditi nego moje misli pohvatati.

Lakše je poverovati u sreću iz bajki nego u izvesnost mojih očekivanja koja variraju i često bivaju nošena vetrom narednog minuta.

Opet Ti si kraj mene,gledaš me...

Verujem Ti

Tražiš objašnjenja a ja Ti kažem da ponekada ni sama ne znam odgovore

Prati nas stotine dilema kao da ne želimo ni da slutimo pogovore

Ti nekako uvek imaš vere za oboje

Gledam Te kao nekakvog modernog Ahila koji vešto spušta sudbinu na dlan pa se njom bez bojazni poigrava

Vidim i kako svaka Tvoja reč moju neveru opovrgava

Pa se onda ponovo krijem u tamu slušajući bat koraka sreće koji glasno odzvanjaju približavajući mi se

Pusti sada sve...

Neće nas reči u slatko nebesko carstvo odvesti

Niti rešenja dovesti u pohotna iskušenja koja tinjaju u nama

Neće nam ni objašnjenja razjasniti šta donosi novi dan

I šta je sve to uopšte važno kada...

Ćutim i upijam Tvoje reči kao nemirno more vetrove

Gledam i ništa ne govorim puštajući da me nose reke sudbine

Misli Ti slušam dok nestajem u Tvojim crnim očima

Ovoga puta znam da sam Ti jedina

I....

Verujem

Makar me posekla sva koplja sudbine!

OBEĆAJ MI

maja68 | 30 April, 2023 18:07

OBEĆAJ MI...

Znaš...

Želim da poverujem da će se prah ove nemilosrdne čežnje oblikovati u pohotne dodire koji nam neće dopustiti da se sa sopstvenim umovima se borimo.

I želim da upamtim sve ove trenutke začarane silama nebeskim,pa ih zauvek smestim u srca naša da tu obitavaju i hrane se ljubavi našom dok se volimo.

Želim i da zovem u pomoć sve mudrace i stare vračeve da objasne mi snažno strujanje vazduhom pri samom pomenu Tvoga imena.

Znam,znam...

Sada ćeš da pomisliš šta je sa ovom...

Jesu li je otele zle sile,pa je u oblake ne mogućeg potopile!

Ili je možda u snovima začaranim lavirintom ljubavi hodila pa okupirala sve njegove izlaze

Da li je od Afrodite isprosila krčag žudnje pa Ti ga sada pred noge vešto prosipa

Vidiš....

Ja od Tebe želim samo jednu jedinu,tako malu, malecnu stvar...

Obećaj mi!

Obećaj mi da slatke će niti ovih osećanja istkati prekrivač velike ljubavi

Obećaj i da svaka će šara misli Tvojih zauvek nositi slova imena moga

Obećaj da će vetrovi večnosti prenositi tajnu naše priče u daleke krajeve budućnosti

Obećaj i da slika će,u čiji smo ram upravo ušetali biti jedinstvena

Eto vidiš....

Nije to puno...

Možeš i laži izrekneš sa usana ako baš moraš

Možeš i da misli sopstvene za trenutak zavaraš

Sve to Ti možeš samo...

Znaš kakva sam ja

Kao nekakva pahulja koja se topi kada je stave na dlan

Kao zora koja nestaje kada je dočeka novi dan

Kao rosa koja se gubi kada je dotakne sunca zrak

Zato...

Obećaj mi...

Da ćeš me zadržati

I da ću zauvek biti Tvoja barem i u mislima

Pa i nek nakon mene njih na stotine bude

I nek me proganjaju talasi tuge što Tvoja telom nisam

Salome zraci budućnosti koji me vrebaju iz svih uglova

Nek i kriva ogledala pokazuju pogrešne slike

Obećaj mi...

Da sve ćeš sumnje vešto skinuti sa moga uma

Odvesti nas Anđelu i zahtevati da večito ostanemo pod njegovi krilom ljubavi

Ili samo lupiti šakom sto i reći...

Volim Te ljubavi jer Ti si moja!

SAMO SAM TVOJA

maja68 | 30 April, 2023 18:06

SAMO SAM TVOJA

Vidi ovako,

Znam da Ti sada misliš da ja mislim da nije važno što nas razdvajaju desetine kilometara

I da mislim da nije važno što svaki od njih predstavlja neprijatelja koji nam se spretno kezi u lice

Znam i da znaš da znam da sam Ti preka potreba koja obitava u svakom deliću Tvojih snova

I da znaš da znam da pred nas možeš prostreti hiljade nemogućih situacja ali nas one neće odaljiti

Znam i da želiš da Ti se istog trenutka nacrtam tu,pokraj Tebe

Pa da onda nebeske trenutke trzajima brojimo

Pokretima Raj dozivamo

Ćutimo dok se volimo

Znam i da rečima ne mogu objasniti čežnje što se bude nesputano u slatkim trenucima tišine

Niti u beskrajnom prostoru koji se pruža među nama kada Ti samo ime dozivam

Nostalgijom bojim slatke dane čekanja

Ti uvek nešto preterano analiziraš,baš kao i ja

Topiš trenutke samoće divljim fantazijama

Kradeš mi uzdahe u sopstvenim mislima

Znam i da ove Ti reči sada izgledaju kao nekakva armija koja priziva pohotne dodire

Pa i da izgledaju Ti kao kapljice koje u narednom trenutku ispare u oblak nedostajanja

Znam i da čuvaš svakojake slatke misli i fantazije samo za mene,skrivene od sećanja

Ali ne znam da li znaš da u ovom trenutku časove žudnje prožima osvit čarolije koja se rađa

Pesak po kome su istpisana naša imena

I ne znam koliko je ubeđenja,obajšnjenja i uverenja potrebno da osvetle nam put do zvezda

I koliko mostova prošlosti da srušim i ubedim Te da...

Samo sam Tvoja,jedna i jedina.

POKUŠAJ

maja68 | 30 April, 2023 18:06

POKUŠAJ...

Pokušaj...

Pokušaj da barem za trenutak zaustaviš vreme u momentu kada nam se usne stapaju

Tela preklapaju

Misli odlete u nepoznate krajeve

Pokušaj...

Pokušaj da hitrim pogledom zaustaviš kazaljke na satu u momentu kada nas lome slatki zvuci tišine

Kada sam Tvoja čitava

Razmenjujemo trzaje

Pokušaj...

Pokušaj da nas zamisliš na nekom drugom mestu,u nekom drugom vremenu

Da li misliš da bi se svaka šara neše ljubavi uklapala ovako savršeno u sopstvenu dimenziju?

Misliš li da bi cvrkuti istih ptica naglašavali da sam Ti jedina?

Da bi oblaci na sav glas uzvikivali naša imena?

Ti i ja

Pravi u pogrešnom vremenu

Pogrešni na pravom mestu

Nestvarni u stvarnom svetu

Znaš,ponekada se pitam jesam li Te nemarno dozvala sopstvenim pesamama?

Jesam li te slučajno dobila sopstvenim pričama?

Da li sam...da li sam Te tražila?

Ili si mi poput Anđela jedne večeri potpuno nenadan sleteo u san?

Pa me poljubio onako tiho,bez tona i ostao tu da snevaš na ramenu slatke budućnosti koja nam se primicala

Pokušaj...

Pokušaj da sve pred nama pokretom jednim obrišeš!

Pokušaj i dadodirom utopiš nemire

Pokušaj...

Da barem za trenutak zaustaviš minute

Načiniš da zaboravimo gde smo,ko smo

I imaš me samo za sebe

Pokušaj...

Ma ništa Te ne košta

Neće niko ni znati

Zlobnici će ućutati

Slatko će nam proći sati

Dok imamo se!

Pokušaj da mi kažeš da sam Ti jedina!

PRIZNAJ MI

maja68 | 30 April, 2023 18:06

PRIZNAJ MI...

Priznaj mi...

Priznaj mi da sunce se zorom budi sa imenom mojim u očima Tvojim

Priznaj mi..

Da svaka je Tvoja misao u toku dana mojim likom isrctana

Priznaj mi...

Da svaki je minut Tvoje noći ispisan našim dodirima

Priznaj mi...

Da sve ovo što pričamo,pišemo,osećamo,želimo u jednu ćemo celinu smestiti

Priznaj mi...

Da si me čekao i pre nego si znao da postojim

Prizivao u snovima čežnjama svojim

Sladio se zamišljenim osmesima mojim,u oblacima tišine na nebu ljubavi smeštenih

Priznaj mi...

Da nećeš više da postavljaš pitanja koja nas vode u uluda skitanja

Da uzdasima bojićemo svitanja

Zaboraviti da postojimo

Priznaj mi...

Da jedna sam Ti jedina

Bolja od Grčkih Boginja što nekada snevaše na Olimpu

Moćnija od svih kraljica i princeza

Lepša i od nasjajnijih zvezda

Sve dok sam Ti smeštena u naručju

Priznaj mi...

Da je sve ovo trebalo baš ovako

Jer bi u protivnom bilo onako

A znamo da ne bi bilo nikako

Da se nismo spojili

Priznaj mi...

Onda kada u mladoj večeri tama svetlost preseca

I kada ugledamo parče ljubičastog neba

Priznaj mi da sam jedina koja Tvojim srcem skita

Da ćeš me čuvati požudom bez limita

I reći mesecu kada Te noćaš pita:

Ona je moja!

Jedna i jedina!

Neka to čuje čitava vasiona!

OTKOPČAJ ME

maja68 | 30 April, 2023 18:05

OTKOPČAJ ME...

Otkopčaj mi misli za trenutak

Pa se u njih zavuci poput meseca koji se u oblake provlači

Prkosi mi!

Gledaj me onim Tvojim pohotnim pogledom

Radi mi sve što je Tvoj um proizveo u momentima najsnažnije fantazije

Budi me dodirima

Uspavljuj pokretima

Ćuti dok se volimo

Otkopčaj mi maštu lagano

Pa je opipaj nesputano

Učini da zajedno putujemo u ne otkrivene predele strasti vatrama obasute

Postavljaj me na najslađe muke

Ne govori dok se želimo!

Otkopčaj mi snove nenadano...

Ušunjaj se u njih tiho,polagano

Odbrojavaj minute uzajamnim trzajima

Govori mi da sam Ti jedina

Ne pitaj dok se stapamo!

Ako bih Ti sada priznala da jedini gospodar misli mojih da li bi mi poverovao?

Ako bih Ti rekla da čekala sam te i onda kada me znao nisi da li bi me lažljivicom proglasio?

Ako bih Ti odala da je sve što želim u ovom trenutku samo da se spustim u Tvoje krilo da li bi mi to dopustio?

Prošlo je vreme ispitivanja.

Poricanja

Nerviranja

Igranja

Nisam ja kriva što su se kazaljke poklopile u krivom času

Nisam Te ni dozivala,maštom prizivala

Tako se jednostavno desilo!

Šta li reči uopšte mogu da opišu sem gomile crnih mrlja smeštenih na plavu pozadinu ekrana?

Šta li misli mogu da učine sem kilometre nedostajanja?

Šta li čekanje može da poda sem čežnje beskraje koja se u noći rađa?

Zato Ti lepo kažem...

Dođi...

Otkopčaj me...

Skini svaku krpicu sa mene

Pusti da budem svoja

Voli dok ne svane

A onda samo pusti da ti stavim glavu na rame i kažem

Volim Te ljubavi jer ja sam Tvoja!

ŠAPNI MI

maja68 | 30 April, 2023 18:03

ŠAPNI MI...

Šapni mi...

Kako su mi Tvoje misli doletele pa me na meku postelju bacile

Kako mi svake noći dozivaš ime dok mesec se provlači kroz tamne oblake

Šapni mi...

Kako si ponovo uspeo da mi dođeš u san dok nesanicu sam terala likom Tvojim

Kako i sve zvede imaju oblik Tvoga od Bogova vešto isklesanog tela

Hm..Dosta sa sladinjavim,tugaljivim...

Nismo to mi

Nismo mi za priče ispričane

Niti pesme milion puta spevane

Nismo ni za besede šablonske

Mi smo toliko različiti da počinjemo da ličimo!

Toliko nestvarni da senke naše poprimaju ljudske oblike

Toliko nemogući da postajemo mogući

Toliko varljivi da postajemo istiniti

Samo mi se došunjaj tiho,

Onda kada i sama u san se spremam

Kada mi je glava spuštana na jastuku

Nago telo prekrivačima umotano

I...

Šapni mi...

Šapni mi zašto si u moj život ušao lakim korakom

Srca nesputanog

Zašto si mi sve želje presušio

Na tronu samo jednu ostavio

Da li je i Ti umišljaš,zamišljaš,živiš,čekaš...

Da li se u pojedinim fazama misli diviš svakojakim čudesima koje ona u Tvome umu stvara?

Šapni mi...

Jesi li me ponovo imao u željama dok si se budio

Pronašao u u odsjajima koje proizvode jutarnji zraci sunca

Da li si me ponovo sanjao?

Šapni mi...

Šapni mi samo ....

Da li smo stvarni? Da li postojimo?

Ili nas je samo projektovala hitra munja koja se vila pod nebom.

Prisloni usne na moje uvo lagano i šapni mi ...

Jesam li Tvoja ili sam sve samo umislila?

DOĐE MI DA TI DOĐEM

maja68 | 30 April, 2023 18:03

DOĐE MI DA TI DOĐEM

Dođe mi da Ti dođem...

U misli,u osvit slatke čežnje,u suton divljih dodira koje danima prizivamo

Dođe mi da Ti dođem

U san kada najmanje se nadaš pa Ti osmeh na lice jutrom navučem

Dođe mi da Ti dođem

Pa se zavučem tu kraj Tebe,pod pokrivač i čvrsto te zagrlim

I tako bih ja mogla do jutra

Da slatke reči pišem

Da budem Ti navika

A kada bih Ti došla...

Da li bi se sakrio među stotine dana budućih?

Ili bi krao minute ne ucrtane večnosti?

Dođe mi da Ti dođem sada tamo...

Polagano na vrhovima prstiju

Dok misli nam budne spavaju

A zvezde se našim uzdasima raduju

Dođe mi da Ti se jednostavno predam

Šapnem tiho Tvoje ime

I ćutim dok mi poljubcima usne razaraš

A onda me samo ponesi

Tamo gde nikada nismo bili

Tamo gde vidi se ona plava linija na horizontu

Tamo gde i oblaci dozivju Tvoj lik

Dođe mi da Ti dođem

Pa da Te dohvatim!

Rukama te požudnim obgrlim

Spustim Te na pod i kažem Ti

Dođe mi da Te imam!

Jer moj si!

PROBUDI ME

maja68 | 30 April, 2023 18:02

PROBUDI ME

Ležim u postelji dok svetlosti grada stidljivo bacaju odsjaje na zidove moje sobe

Nalazim se u nekakvom bestežinskom stanju

Plutam nesputano između površina ravnodušnosti i beskraja

Nekakva svetlost mi se uporno prikazuje pred očima

Ne,ne jurim je više kao nekada.Ona se samo vešto poigrava sa nitima moga uma

Pojavljuje se,nestaje.Bez ispraćaja.Nezvana.

Ne može da se zakači za sivilo koje mi je dušu obavilo.

Usne mi danima netaknute

Oči sklopljene

Dodiri snevaju u sećanjima

Kao da se nikada nisam sa hiljadu mračnih sila borila

Kao da nikada nisam volela

A život sam za ljubav prodala

A onda se Ti tu pojaviš kao nekakav Anđeo pa za trenutak obasjaš splet umršenih čvorova koji igraju po hrapavoj površini rasula.

Vidiš ne tražim ja puno od Tebe

Ne da budeš gospodar mojih misli

Niti vladar tišine

Ne ni da zajedno sa Tobom plovim po svetlošću mesečine

Ja samo želim da mi se primakneš

Zaobiđeš sve zloslutne senke koje se viju nadamnom i dodirneš me

Pozoveš glasno moje ime i uvidiš da li ću ga razaznati

Preklopiš mi telo svojim i uveriš se hoću li oči otvoriti

Pričaju da nekada sam živela

Da bila sam moćna i jača od hiljadu stena

Pričaju i da sam sa ljubavi ratovala

Od njenog se mača na zemlju spustila

Oči zauvek sklopila

I zato vidiš...

Ne tražim ja od Tebe puno

Niti dvorce od slatkih reči sazidane

Niti kule lažnim obećanjima isklesane

Ja samo želim da spustiš dlanove na moje obraze

Proveriš postojim li još uvek

Sada kada nikoga nema,kada se i sam u san spremaš

Kada nade,strahovi,očekivanja i ostale ubice ljubavi koje kolaju hodnicima Tvoga uma

Tiho ću ti kroz misli šapnuti reč ili dve

Spusti usne na moje i...

Probudi me.

ZAMISLI

maja68 | 30 April, 2023 18:02

ZAMISLI...

Zamisli da sam tu kraj Tebe.

Hajde ,sklopi oči i zamisli me kraj sebe.

Da li bi taj malecni prostor jedne sobe mogao da primi svu našu energiju koja se u plamane pretvara?

Da li bi jedan pogled u Te tvoje tamne oči bio dovoljan da obuhvati želju koja me prema Tebi razara?

Znaš ,ponekada se pitam šta ću Ti ja?

Duša mi prazna,ledeno srce pod katancima

Um slobodan,pluta po talasima besmislenosti koje su mi se uvukle pod kožu

Kažu za mene da sam drame kraljica

Da mi iz očiju sevaju stotine varnica

Greškama okovana

Tugama izbrisana

Ali...šta Tebe to uopšte zanima

Trebalo bi samo da mi se bliže primakneš

Pa mi vrhom prsta usne dotakneš

Pribiješ me uza zid

Raskopčaš strasti probuđene

Smešiš se dok Te opkoračujem

Zamisli da sam stvarno tu kraj Tebe

Ja Te i onako svake noći posećujem

Stavljam Ti na usne ljubavi otrove

U oči po koje zrnce sjaja

Tek da se zna

Da imaš me

Da sam Tvoja

Sve što sada treba da uradiš jeste da...

Zamisliš da imaš me

Da su nam skratili dane razdvojenosti što stoje među nama kao kakve čete ratnika u redove poređane

Zamisli i nasmeši se

Znam ja šta ćeš sada Ti da zamišljaš...

Pohotne poglede ,smaknuće izazvano spajanjem tela

A ja ću samo da zamislim kako Ti prislanjam glavu na rame

Kako zajedno osećamo tišinu

Trijunfujemo nad njenim carstvom

Dok gledamo u tačke udaljene

Zašto je onda toliko teško da samo zamisliš ?

Zamisli...

I imaćeš me kraj sebe

ŽELIM TE KRAJ SEBE

maja68 | 30 April, 2023 18:02

ŽELIM TE KRAJ SEBE

Pitam se gde si i šta radiš sada?

Da li i Tebi klizi šaka po drugoj polovini kreveta dok me imaš u mislima?

Da li Ti zadrhti usna na sam pomen moga imena?

Da li je svaki kilometar koji nas razdvaja recipročan stepenu nedostanja u jednoj sekundi?

Znaš ...mislim da je privremeno ludilo u koje sam zapala rezultiralo posebnim stanjem svesti u kojoj se nalazim sada.

Putevi dugi

Nigde putokaza

Raskrsnica više nego li časova

Želje utopjene u beznađu ravnodušnosti koja pokazuje svoje oštre zube ,kao da bi me progutala

Ne mogu reći da sam Te tada i u tom trenutku želela

Želje sam svoje na put poslala

U inat se zlobncima ledenim usnama smejala

Koračala kroz dane glave uzdignute,srca praznoga

A onda mi Ti dođeš kao nekakav duh iz lampe a zaprvo sam to Tebi trebala da budem ja

Nemoguća smo kombinacija

Opet vidiš ,možda je nemoguće u svetu haosa dobitna šifra

Možda se mesec i sunce preklapaju u najlepšoj tački koja ispisuje naša imena

Možda je sve to i trebalo onako jer onda ne bi bilo ovako i još uvek bi Ti tražio nešto drugo a ja živela u sopstvenim iluzijama koje razaraju veru kao divlje zveri čeljustima.

Ako bih Ti rekla da Te volim napale bi me sile sve dok se u njima ne bih utopila.

Ako bih Te obmanula da smo jedno za drugo sustigle bi me dvoglave ale ,u paklu bih gorela.

Ako bih Ti priznala da mi nedostaješ crne bi me misli stigle pa mi kopljima uništile san.

Ali ako Ti kažem da želim Te kraj sebe...

Sada i ovde

U ovom času i trenutku

U ovom besmislu i haosu

U trenutku kada se noć rađa a zvezde pronaleze put do svojih posmatrača

Želim Te kraj sebe

Da mi mi dodirima postavljaš pitanja

A ja na iste odgovaram

Da me poljubcima topiš sve dok ne svane novi dan

Hajde da se nešto Ti i ja dogovorimo?

Razmišljanje,premišljanje,filozofiranje,slatke analize ne vode nikuda

Zato...

Večeras ću Ti svratiti u san

Pa Ti raditi sve ono što do sada nisam

Želim da Te očaram

Nek sitne niti sumnje pokidaju se i odlete u zaborav

Neka nas i tama miluje kao da smo joj ljubavnici

Neka Te osetim svakim delićem svoga tela

Ako i sada još uvek nisi shvatio šta želim da Ti kažem

Prosto je...

Želim Te kraj sebe

Moje srce nalaže!

Tako jednostavno mora!

RATNIK TIŠINE

maja68 | 30 April, 2023 18:01

RATNIK TIŠINE

Prevlačim prstima po ivici kreveta

Vijam sopstvene misli

Pokušavam da od njih napravim nekakav grfikon,dijagram

Ne ide

A onda pokušavam da ih odložim za naredni dan

Ne ide ni to

Shvatam da će borba bez predaje trajati dok ne svane

Upijam zvuke tišine kao sunce tamne oblake

Rovarim po njima kao kćer sudbine

Poklanjam im osmeh bestidnice

A tešku sam borbu sa tišinom vodila

Terala je,klela,sa njom na dvoboj hodila

Grila je,milovala

Pa je onda teškom mukom ostavljala

Još joj brže se u zagrjlaj vraćala

Ti si uvek bio tu

Kao kada krene po zlu

Nestvarno biće

Gospodar tananih osećanja onih što srcem Ti niti pletu

Početak večnosti

Večnost kraja

Mit Grčkog Boga isklesan rukama veštog vajara

I uvek si se smešio

Stavljao mi glavu na reme

Usnama me tešio

Nikada nisi nestao

A nagledao si se Ti svega i svačega

I palih kopja i minulih ratnika

Napio si se suza što solju dušu nagrizaju

Bio si tu čak i kada su svi otišli daleko od mene,u sopstvene svetove

Danima si mi sate i minute krao

Noćima si mi na jastuk glavu kraj svoje spuštao

Brojao mi perlice prošosti

Nizao nade budućnosti

Nikada me nisi napuštao

A ja sam Te terala

Kao kakvog osuđenika

Pa Ti svakakva imena nadevala

Bojala se da Ti u lice pogledam

Ćutala dok zoveš mi ime

Sada sam koplja bacila

Osmehom nemim Te pogledala

Sve Tvoje priče saslušala

Prigrila te uz sebe

I konačno shvatila...

Nije potrebno sa Tobom se boriti

Niti u tvome plamenu izgoreti

Tebe samo treba voleti

Spusti mi sada spokoj u krilo

Poljubi me za laku noć

I prekrij tihim tonom

Pa snevaj pokraj mene

Ratniče moje tišine.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Najnovije...

Kategorije

Generalna [76]

Magdalenin kutak

PROSJAKINJA

RATNICA

NE ŽALIM

VERUJEM

OBEĆAJ MI

SAMO SAM TVOJA

POKUŠAJ

PRIZNAJ MI

OTKOPČAJ ME

ŠAPNI MI

DOĐE MI DA TI DOĐEM

PROBUDI ME

ZAMISLI

ŽELIM TE KRAJ SEBE

RATNIK TIŠINE

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat