Magdalenin kutak

ČUJEM TE

maja68 | 30 April, 2023 18:21

ČUJEM TE...

Čujem Te

Čujem kako misli Tvoje spretno do mojih dopiru pa stvaraju melodiju koja me vodi do sopstvene najskrvenije fantazije

Čujem i kako tišina zove Tvoje ime

Čujem i kako se zvezde igraju mojim uzdasima dok mi je glava među kolenima

Čujem Te...

Čujem svaki Tvoj dodir na mome telu ispisan

I senke kako se vešto igraju našim siluetama

Čujem Te...

I nikada tužnija bila nisam

U očima nagoveštaj slanog bisera

Na usnama otrov nedosanjanih snova

Čujem ...

Čujem Tvoje korake mokre dok izlaziš iz tuš kabine

I imam nešto da Ti kažem...

Najslađa šaputanja dolaze iz plavičastih odsjaja koja proizvode treptaji

Dok se u svakom milimetru moga srca

Čuje Tvoje ime

Čujem Te...

Dok naga lažim

Prekrivena željom da te poljubim

Čujem ....

I kako vetrovi brige nose u zaborav

Ne poklanjaju lažna obećanja

Moje telo odnose u raj

Pod Tvojim dodirima

Eh,da samo nisam sve te zvuke sanjala

Čujem...

Kako mi misli putuju kroz noć

Lepe se za jastuk

Umivaju mi telo

Čujem...

I kako se tišina vešto poigrava Tvojim imenom

Čujem...

Odjek sopstvenih snova

Dok svetlost mi obasjava ivice jastuka

LEDENI KRISTAL

maja68 | 30 April, 2023 18:20

LEDENI KRISTAL

Imaš pravo!

Ne,ne umem ja nešto lepo da kažem onako iz srca ,na javi

Ne umem!

Umem da budem nedodirljiva

Hladna kao kada šaku staviš na ledeni kristal

I znam,ponekada imaš osećaj da Tim kristalom gospodarim

Da mi je kruna od sitnih njegovih grudvica spravljena

Umem i da odvalim po koju lošu,koja pravo u dušu zabada

Da postavim oko srca štitove i neumoljive stražare

Ali baš kada pomisliš da ne umem

I da Ti se čini da ne razumem

Sklopiš oči iz besa

Pa te pristignu svakakva čudesa koja nude moji dodiri

Ne,ne umem da Ti poklanjam lažne osmehe

Niti da varljive Ti poljubce na usne smeštam

Ne umem da pričam lažne priče

Koje će nas odvesti u zaborav

I onda se pitam...

Znaš li Ti da je taj ledeni kristal kog sam postala gospodarica

Nemilosrdna kraljica

Od suza isplakan?

I znaš li da ga dani ne brišu

Meseci ostavljaju na tronu

Pa me pitaš me šta mi je

Kako bi mogao da ga razbiješ

Da više ne postoji

Ne,ne umem da objasnim

Nikada nisam bila dobra u tome

Ali ću zato samo da Ti se približim

Oborim Te na pod i spretno opkoračim

A onda stavim šake na obraze Tvoje i kažem

Da,moguće je kristal uništiti

On se topi pod svakim dodirom Tvojim

Delić po delić,kap po kap

Sve dok ne postane deo zaborava

Krunu ne predam novoj naslednici

I postavim novu krunu ljub....

Želim da kažem ali si mi upravo poklopio usne svojima

Kliziš šakama niz unutrašnju stranu mojih butina

Šta sam ono želela da kažem....

Najbolje je da ćutim

Dok voliš me

I razbijaš već na pola izbrušene ledene kristale

Šalješ ih polako u zaborave

DOĐE MI DA TE ZGRABIM

maja68 | 30 April, 2023 18:20

DOĐE MI DA TE ZGRABIM

Dođe mi da Te zgrabim ...

Pa Te potpuno odvojim iz svog haotičnog života

Ubacim sjaj u Tvoje tamne oči i pomno pratim nemire Tvoga tela

Dođe mi da Ti priznam ...

Da svake se noći u bludnicu pretvaram

Kao zatočenica pod Tvojim dodirima

Koje mi spretno šalješ u fantazije koje nestaju prvim zorama

Jutrima se budim kao mučenica

Hiljade briga

Um kristalno jasan

Večerima Ti ime dozivam

Strpljivo čekam da položiš mi kažiprst na usne

I razdvojiš ih

Dođe mi da te zgrabim ...

I kažem Ti da dve u meni obitvaju

Jednu je pod istinom oblila tama

Druga se ne plaši stida ni srama

Obe...Te uzdasima priželjkuju

Pod Tvojim senkom spavaju

Dođe mi da Te zgrabim...

Izbacim sve misli iz sebe

Da Ti priznam da želim samo Tebe

Zagrizem gorak kolač života

Utonem u san kao junakinja bajki

Dođe mi i da te iste bajke prebrišem

Pa da nove ispišem

U poslednjim redovima velika slova

Potpis da se zna da pisala je grešnica ova

Dosta je bilo uludih snova

Ova se žena ne budi poljubcima

Ona se oživljava dodirima

Dođe mi da Te zgrabim...

I pitam...

Jesmo li mi stvarni ?

Ili sam nas opet čarobnim napitkom prizvala

Pa trajemo koliko i noć tamna

Dođe mi da te zgrabim i kažem Ti...

Ne puštaj me ni kada se probudim!

IGRA DODIRA

maja68 | 30 April, 2023 18:19

IGRA DODIRA

Kaži mi...

Ako načinim prvi korak,da li ćeš mi odgovoriti?

Ako Ti pokažem pokretom raj da li ćeš se udostojiti?

Da pokloniš mi barem nekoliko dodira

Po kojim ću pamtiti ova vremena

Kaži mi...

Ako se ljubav sa usana čita da li se želja čita iz dodira?

I da li njima možeš iskazati da sam Ti jedina

Da li da čekam prizivajući hladne noći

I verujem da ćeš mi doći

Učiniti da tuga u suton pođe

A zora mi se nasmeši

Kaži mi...

Da li se sreća kupuje osmesima?

Požuda meri dodirima?

Da li ću srećnija biti ako izgovoriš reči ljubavi

Ili ako mi na pitanje dodirom odgovoriš?

Teški su noćas moji nemiri

Lutaju ulicama mračnim

Struje do Tebe

Oslikavaju se u munjama,u mesečini koja Ti jastuk obasjava

Kovitlaju se u vrtlozima uragana

I mogu ja sada doći

I vino Ti ponuditi

Mogu i sesti na ivicu kreveta, zamamno se smešiti

Čežnju Ti darivati kao nebo zemlji sušu

Za rastanak Te poljubiti tek da uzdahe u snovima Ti ispišem

Ali mogu...

Mogu noćas započeti igru

Kada slatka neizvenost proizvodi zvuke

Mugu Ti i dozvoliti da me postaviš na slatke muke

Dok vriskom svojim sečem tišinu

Ma mogu ja sve to...

A Ti mi samo pokaži ...

Kako se vodi igra dodira

Koju sam čitavog života čekala

Kako se dodirima ispisuje Tvoje ime

GREŠNA SAM

maja68 | 30 April, 2023 18:19

GREŠNA SAM...

Vidim Te...

U svakoj tački u koju se kao slučajno zagledam

I u svakom trenu koji mi misli opseda

Vidim te...

U jeseni ranoj koja nam se približava

U tihoj noći među zvezdama

Vidim Te ,iako nisi kraj mene

Tvoj me lik prati kroz nemirne želje koje mi dušu opsedaju kao kakvi osvajači tvrđave

Svake Ti noći polagano,na vrhovima prstiju dolazim u snove

Da zajedno dočekamo prve zore

I priznajem!

Grešna sam znam što sam bludnica u sopstvenim mislima kada Ti ime prizivam uzdasima

Grešna sam i što me pohotne strasti vijaju po čitav dan

Grešna i što telom mi struje požude spravljene od otrovnih napitaka

Grešna i što dane više ne brojim , minute ispisujem poljubcima Tvojim

I plašim se da pod njima više ne postojim,da me je odnela tama nemira

I zašto sada da ćutim?

Ponovo ću da priznam

Pa nek me sustignu sve kletve

I nek me zarobe sile nemilosrdne

Neka me obrišu kiše

Ma nek ne postojim više

Samo da Te dotaknem

Znam...

Tako bih se lako privikla na Tvoje dodire

Kao da su na mome telu uvek obitavali u naletima najvećih strasti

Kao da druge osetila nisam

Kao da...

Sam za Tebe rođena

Grešna sam znam

I nek svaki delić moga tela ispašta greh kada me dotakneš

ZABRANJENI DODIRI

maja68 | 30 April, 2023 18:18

ZABRANJENI DODIRI

Ne,neću da mi pričaš ništa večeras

Naše su priče beskrajne,uvijene mesecima u reči iskrene

Neću da mi objašnjavaš

Naša su objašnjenja poznata po ekstremno suprotnim gledištima koja su ponekada toliko različita da do sličnosti dovode

Neću ni grame tuge ni kapi sreće koje opet želeli to ili ne proizvodimo sopstvenim osećanjima

Neću da mi pričaš kako je jer ja dobro znam kako je,ponovni dokazi mi potrebni nisu

Neću ni da se ubeđujem

Ako ja tvrdim uporno jedno a ti se još upornije trudiš da to opovrgneš nalazim da oboje ubeđujemo sami sebe u nešto što postoji ali se ne vidi

Ne mora uvek sve to tako sirovo,iskreno kao ne brušeno kamenje

Kao da ne znam

Kao da sam se rodila u nekakvoj začaranoj šumi i svetu krivih ogledala

Znam ja bolje nego li zvezde koje je nebo svake noći nijanse

I vidim jasnije nego soko kada priziva plen

Znam ali neću da znam ponekad

Onda kada me oblije seta

I prizivam srećne dane

Zato...

Nemoj večeras ništa da pričaš

Zakuj mi šake za uzglavlje kreveta

Pa mi radi sve ono što proektuješ naslađim fantazijama

Voli me zabranjenim dodirima

Pričaj sa telom mojim usnama

Imaj me barem u mislima

Nek noćas samo nebo zna da sam Ti jedina

USUDI SE

maja68 | 30 April, 2023 18:17

USUDI SE...

Usudi se...

Da mi misli dodirima dotakneš , oslikaš njima kao sklad najfinijih linija po platnu

Usudi se...

Da po mome srcu šetaš kao hodači po žici

Ne da se u njemu razbaškariš kao gospodar kakav pa bez staništa ostaneš

Usudi se...

Da me greješ noćima kao vino u snežnoj noći koje se ispija pokraj kamina

Usudi se...

I da me hladiš kao povetarac nakon letnje kiše

Usudi se da me razumeš

Znam da je od toga teže pomeriti planine

I prizvati dobre vile

Usudi se...

Da našu priču vajaš rukama sudbine

Ne mogu da opovrgnem...

Umem ja da nevidljivim slovima pišem dane što predstoje

Umem i da visokom štiklom po asfaltu pravim nečujne korake

Umem i da otvorenih očiju sanjam budne snove

Ali ne umem....

Da prkosim Aneđelima koji nedeljama nam čuče u oblačićima iznad glava

Niti da zakoračim iz okvira sudbine

Ne umem ni da oštrim pokretom jedne ruke stanem pred želje Bogova

Zato Ti predajem baklju u ruke

Da njom se braniš od zloslutne sutrašnjice

I pregaziš sve prepreke

Usudi se...

I tako nižem dane kao da su od crnih bisera

Ne puštam nikoga u svoje odaje

Hranim se čežnjom noćima dok ne svane

Čučim i čekam u hodnicima srca Tvoga

Sve dok se ne prizovem pameti

Usudi se...

Odigraj pametno pa i nek ne vidim korake

Nadjačaj tišinom galamu

Iz moga uma oteraj ale

Probudi vile

Usudi se...

Da ti jedina budem

VREMEPLOV

maja68 | 30 April, 2023 18:17

VREMEPLOV

Gledam u nebo boje tamno plavog somota po kome se razletelo na hiljade zvezda

Imam utisak da sam upala u nekakav vremeplov

Svakoga dana se osećam kao da sam zaglavljena u prošlosti a gledam na nekakvom monitoru sopstveni film sadašnjosti

Ne kradem ja od života ,krade život od mene

A nekada sam želela da ukradem parčiće budućnosti

Pa se razletim u njima poput zvezde padalice

I mislila sam ,ja sam ta koja vremeplovom upravlja

Da mogu za samo jedan momenat da otplutam do snova

I pronađem Te u njima

Ne,nisam Te poznavala

A opet ,vidiš Ti si nekako uvek bio tu

Da me svakoga jutra pozdraviš

Svake večeri poljubcem u krevet smestiš

Da me bolesnu ozdraviš

Da vešto raspršuješ tamne oblačke nevere i svetle preko njih prevlačiš

I imao si na stotine lica

Svugde sam Te viđala

U mladom mesecu

Suncu što sija nakon kiše

U vrtlozima nemira

Tuzi koja me je pritiskala sve više

U svim si mojim ljubavima bio

Prisustvovao njihovim trijunfima dostojanstveno

Tešio me kada su se gasile i u pepeo pretvarale

Iz istog me pepela uzdizao

Ma viđala sam Te ja i u istorijskim junacima

Ahil i Cezar nisu Ti bili do kolena

Viđala sam Te i u tajnim skrovištima zamišljene budućnosti svoje

Skrivenog među ništavilom svakodnevnice

Uspevao si da mi izmamiš suze

Pa si ih posle vešto brisao

I skidao mi osmeh sa lica

Pa ga na njega spretno vraćao

Sad čučim ispred vremeplova

Ukucavam septemebar 2011 -ta

Samnom si znam ali provera je neophodna

Ginula sam od slepih priča

Sakupljala deliće sopstvenog bića

Nebu sebe predavala

Sedim i čekam nespretno ukrštajući dlanove

Molim zvezde kao da mi je želja poslednja

Umalo da ne ispustim straha krik

Zurim u monitor

Na njemu sa jasno octava tvoj lik

Shvatam da ljubav ima oblik

Samo ga je potrebno prepoznati

Imenom dozvati

I sada kada si tu...

Možemo dalje ka večnosti!

Mislio si kraj je ove priče?i

Nisam ja tako velikih prohteva

I neću ništa više da znam

Samo mi treba jedna karta

Koja zajednom sa imenom Tvojim

Vodi ka budućnosti

I znam sada šta ćeš da kažeš

Život su koraci koji pišu trenuci

Ovoga puta se ne slažem

To su izmislili večiti ljubavnici

Ako je tako...

Kako to da sam Te poznavala pre nego što sam Te upoznala?

I kako to da moja uljav uvek jasno ocrtava Tvoj lik?

Zar nisi znao?

I za vremeplov postoji stanica

Ova na kojoj stojim je granica...

Tanka crta slatkim ludilom ispisana

U nazivu slova Tvoga imena

DIJAMANT

maja68 | 30 April, 2023 18:16

DIJAMANT

Dolazi ovamo smesta!

Hajde lepo ti kažem dođi i večaras u snove moje i pokloni mi svoje tamne oči pa nek u njima živim do zore!

U misli ne moram ni da te prizivam

Prisutan si kao krv u telu bez koje se živeti ne može

Zar sam ja kriva što slavim dodire više nego reči?

Zar sam grešna što te imam u bludnim maštanjima?

A lepo sam rekla sebi neću više u ljubav pa to ti je!

Ona mi je do sada donosila samo sećanja

Prave slike sa pogrešnim glumcima

Ona mi je kupovala radost pa je tugom plaćala

Smeštala u dvorce pa me na ulicu kao kakvu beskućnicu bacala

Prodavala karte za loše predstave

U oblake vinula pa na prevaru u kavez zaključavala

Moje se misli kreću brzinom stotinke i totalno su nesrazmerne osećanjima

Bacam ih kao ptice u nebo pa ih onda vijam sopstvenim čežnjama

Da bi mene razumeo potrebno je da proučiš mnoge knjige,konstatuješ svetske mudrace

I veruj mi znam...opet ništa

Kako razumeti mene kada je moja kontradiktornost jednaka tami i svetlosti

Za ljubav živim!

Nju slavim !

Od nje se opijem!

Bez nje ne mogu

Bez nje sam ništa

Samo obična čestica u prašini,potpuno ne vidljiva

Kada me dodirne blistam nad mesečinom kao najsjajniji dijamant

Kada mi se primakne suviše, isti mi taj dijamant ne dozvoljava da vidim više

Pa pokrijem oči šakama

Kako bih izbegla ubode njegovim nebršenim ivicama

A onda me sustignu munje sudbine

I glasno uzvikuju Tvoje ime!

Dolazi ovamo!

Pre nego što nastupe kiše

Nego nas unište sile više

Prevuci šakom preko dijamanta

Videćeš...

U njemu se Tvoj lik ogleda

Zatvori prozore

Pusti mesečine koje lutaju od srca do srca

Nek nekom drugom sreću podare

Učini da ponovo zasijam

I znaj svakom dijamantu sleduje karika od čistog zlata

Ne trudi se da je pronađeš,da njom ispišeš svoje ime

Ona dolazi sa vetrovima sudbine

I ostavlja nas bez odgovora

Dođi...

Nasmeši se

Šta bude biće

Dijamanti traju i onda kada nas obriše vreme

MOGU BEZ TEBE

maja68 | 30 April, 2023 18:15

MOGU BEZ TEBE...

Priznaću Ti nešto...

Evo priznaću pred svima a Ti ćeš verovatno da se pitaš šta mi je

Iako znaš da moj um često proizvodi čestice osećanja koja se oblikuju u sliku privremenog ludila

Ali nema veze...priznaću

Znaš ,ja mogu bez Tebe

Iako bih Ti rado krala dodire i smeštala ih na telo svoje

Mogu bez Tebe!

Eto priznajem

Mogu bez Tvojih usana

Mogu i bez Tvoga glasa koji u meni proizvodi nestvarna osećanja

Mogu bez Tvojih tamnih očiju što zarivaju se u moje kao mačevi

Sve ja to mogu

I neću umreti ako te ne vidim

Ne dodirnem

Ne osetim

Prošlo je vreme fatalnih ljubavi

Sada se ljubav na grame prodaje

Ljudske se duše plaše obmane kao noć zore

Sve sam Ti tajne odala

Znaš svaki kutak moga uma

Ali možda ne i to da sam sasvim istrajna u vijanju sopstvenih osećanja koje mi beže kao lastavice u tople krajeve kada ih jesen sustigne

Mogu bez Tebe!

Jaka sam

Istrajna

Dovoljno zrela da uočim tanke niti sumnje koje ti um obavijaju

Mogu bez Tebe jer...

Ti si uvek samnom u mislima

Pratiš me na ratišta svakodnevnice

Sa njih dočekivaš celivajući mi rane

Noću me pokrivaš da ne nazebem

Jutrima otvaraš prozor koji me u dan pušta dok osmeh mi crtaš na lice

Večerima u krevet smeštaš Tvojim imenom ispisanim u srcu mome

E zato ti ja lepo kažem a Ti mi ne veruješ

Mogu bez Tebe!

Urezali su nas tragovi sudbine

Posetile kćeri večnosti što načinili su stvanim naše zajedničko bistvovanje

Oblaci nam se smeše

Mogu ja bez Tebe

Sve dok si u svakom deliću moje sekunde!

Dok slavim lepotu postojanja naše priče

I jaka sam

Dok si uz mene!

NAŠA PRIČA

maja68 | 30 April, 2023 18:11

NAŠA PRIČA

Neću sada da Ti pričam priče i opevam ljubavi koje se završavaju Grčkim tragedijama

Neću ni da predviđam srećan kraj scenarija Holiwudskih filmova

Ja samo hoću da sam Ti jedina

Razmišljam o našoj priči koja se upravo ovim momentima piše

O sebičnosti Bogova koji su nevešto bacali kockice pa proizveli brojeva loše kombinacije

Slutim vetrove i kiše

Senke koje su se nadvile nad dušama našim i opsedaju ih sve više

A ja...

Ja samo hoću da sam Ti jedina

Da moj lik u snovima prizivaš

I neću više da te osvajam odabranim rečima

Zar je greh što te želim u svakoj sekundi ovog vremena?

Znaš šta...

Shvatila sam

Neka ova naša priča bude posebna

Izvan svih okvira i granica

Ma neka je niko i ne razume

Nek niko ne shvati ako to ne ume

Samo da sam Ti jedina

Znala sam to iz prve

Žena je ta koja osvaja

Noćas...

Kada Ti se san na oči prikrade

Hiljade briga na um sruče kao da si od kamena

Naredi mi da u misli Ti dođem

Da ispričamo deo naše priče

I budem Ti jedina

Pogled mi beži ka zvezdama

Tišina peče kao da je od plamena

Misli iščitavaju našu priču i po nekoliko puta

Znam da je posebna,od svih drugačija

I zadovoljno joj osmeh pružam

Makar me sustigla sudbina nemilosrdna!

ZAUVEK TVOJA

maja68 | 30 April, 2023 18:11

ZAUVEK TVOJA

Ležim u polu tami i mislima Ti dozivam ime

Pitam se gde si? Šta radiš u ovom trenutku?Da li me zamišljaš?

Da li Ti se kada skopiš oči na momenat one tačkice koje trepere u moj lik oblikuju?

Da li čak i šare po oblacima imaju oblik moga tela kada spustiš pogled na njih?

Šta li Ti uopšte misliš o meni?

Da sam hladna i sebična,tamnim silama okovana?

Grešna i nemirna poput utvara koje vrebaju noćima

Misliš da imam prohteve dostojne nadmene kraljice i želje koje samo mogu da proizvedu mlade duše neiskusne

Da se vešto poigravam osećanjima kao Bogovi našim sudbinama

Da obrćem se oko sopstvene ose diveći se sama sebi

Da se zapetljavam u sopstvene misli ,reči i dela kao nekakva ptica koja u zamku upada

Ima tu malo istine

Samo vidiš, umesto u misli,reči i dela ja se zapetljavam u sopstvena osećanja

A tako bih ih rado trampila za Tvoje dodire

Krala ih

Otimala

Smeštala u kapljice večnosti da snevaju na telu mom čak i kada nas ne bude

Tako bi ih odvojila od svega pa u njima obitavala u svakoj mrvici vremena

I nemoj puno da razmišljaš!

Večeras Ti se sreća nasmešila

Nema više pitanja

Jer pitanja ništa nisu donosila do ulude potrage za odgovorima koje su i pre nas proganjali vekovima

Sada je potrebno da samo sklopiš oči

Osetiš na vratu moj dah dok šapućem ti u mislima

Ne jurim ja za tronom

Niti pričom našom ovom

I sve sam snove već odsanjala

Ostade samo jedan

Taj san u srcu čuvam ljubomorno od svih

On me pokriva noćima

Greje ledenim zorama

Smeši mi se u svakoj stotinki vremena

I nikada, nikada me ne napušta

Još uvek bi hteo da znaš?

Ja bih samo da zauvek budem Tvoja

I ništa,ništa mi drugo ne treba!

PLES OSEĆANJA

maja68 | 30 April, 2023 18:11

PLES OSEĆANJA

Gledam u mesec narandžaste boje

Svojim šiljcima seče tamne oblake koji na nebu igraju zloslutan ples.

Volela bih,stvarno bih volela da znam od kakvih je niti sačinjen moj nestalan um koji za samo jedan dan obitava u nekoliko različitih dimenzija.

Od jutra do mraka beskrajan dijapazon svakojakih osećanja.

Skakuću u meni poput nagrađivanih plesačica.

Volela bih da se ponekada umire,slete mi na jastuk , prespavaju pokraj mene.

Ona se opet uvežbano smeškaju

Ja jedan korak ka njima ona dva od mene

Kao da napamet znaju korake

Igraju se samnom kao snovi pod čijom smo vlašću

Čas me udaraju,grebu u okove smeštaju

Čas me grle i ljube na tron nameštaju

Čas me gledaju otrovnim pogledima

Čas mi se smeškaju

Pa se onda pitam...

Jesu li ona ikada u životu primila ljubav u njihove odaje?

Ili je ona samo uplašeno bežala čim bi ugledala početak predstave?

Da li su je prigrlile?

Ili su opet igrali po sistemu uvežbanih koraka čija koreografija nikome nije donosila pobede?

I što se više upinjem da čujem melodiju po kojoj igraju,to više čujem zvuke tišine

Pa se pitam da li sam joj kćer ili ljubavnica tajna koja prati slepo njene puteve?

Za ljubav bih i dušu prodala

Sve svoje tajne nemirima odala

Zbog nje bih i nestala

Utopila se u pepelu ništavila

Bez nje...me nema

A opet se vraćam tišini kao da sam joj odana sluškinja

I jedino njoj ne postavljam milion zahteva

Samo...je slušam

A onda mi dođeš Ti pa presečeš njene strune

Ponosno joj se suprotstavljaš i keziš u lice

Umesto oružja vera u Tvojim očima seva

Umesto štitova volja jača nego stena

A ja se plašim da je dotakneš

Kao da će me nakon toga prokleti svi nebeski magovi

I uništiti sve zlokobne sile

Pa strepim , čekam i dlanove zabijam u lokne

Dok osećam po sebi njene zvuke

Osećanja me svakim minutom izdaju novim pravilima igre

Slutim dok gledam u Tvoje tamne oči snagom isklesane

Voli me ...

Kao da želim da naglas uzviknem

Ali učini to tako da ....
.
Budeš deo moje tešine

Možda i sama jednom uspem da sa sopstvenim osećanjima otplešem ples

DOTAKNI LIK MOJE DUŠE

maja68 | 30 April, 2023 18:10

DOTAKNI LIK MOJE DUŠE

Obgrlila sam kolena rukama .

Čas gledam u nebo,čas na njih glavu spuštam.

Pitam se zašto je moj um izgrađen od sitnih čestica fantazija koje se prepliću ,mrse,i tkaju nevidljivi prekrivač nemogućeg koji mi dušu obavija.

Onda kada tražim previše dobijam mrvice.

Kada tražim tako malo da jedva bi na dlan stalo dobijam dvorce.

Moje se bajke završavaju horor pričama a obične šetnje pokraj obale veridbama i venčanjima.

Da li je moguće da sudbina svesno proektuje situacije suprotne željama mojim?

Ili su me u prošlim životima u visokim školama učili kako sve uvek da upropastim?

A možda jednostavno volim da patim i da se u patnjama iznova rađam.

Da prkosim sreći,odbijam je od sebe namerno kao da se o nju opečem kada me dotakne.

Možda sam samo rođena za velike priče koje se nikada srećnim krajem ne završavaju.

Budna sanjam zadovoljstva koja dušu mi hrane pa ih snovima ispraćam u zaborav.

Nestalna sam.

Nestvarna.

Lutam od srca do srca i ostavljam tragove koji traju koliko i one šare na nebu nakon prolaska aviona.

Uvek zapadam u neke nemoguće situacije,kombinacije,varijacije i smejem im se u lice a onda se one vešto keze mome srcu.

Tražim malo,želim previše dobijam uvek obratno od onoga što srce ište.

Vešto vladam sopstvenom tišinom dok u njoj noćima plovim.

Samoće se ne bojim,često kao da je svesno prizivam.

Svako me čvršće vezivanje steže,guši kao da sam rođena da plutam po oblacima .

Kao da nikome nikada nisam dala da me stvarno dotakne.

Kao da bi ukoliko se to dogodi nestala.

A onda se pojaviš Ti.

Pa svojim zahtevima ,željama i snovima jasno iscrtaš nekadašnji lik moje duše.

Kao da si u njoj vekovima obitavao,pa joj česticu po česticu upoznao

A ja...ja dušu svoju više ne prepoznajem.

Plašim od crnih senki zloslutne sadašnjice.

Znaš šta...

Ponovo ću večeras pred polazak u snove pokušati da je ogledam u ogledalu budućnosti.

Bojim se biće opet nejasne linije.

Kao mrlje nekakve koje na papiru ne daju nikakve oblike.

Dođi mi makar u snove i oblikuj ih.

Nema veze!

Nek budu i prividne kao duga!

Nek traju koliko i rosa!

Nek nestanu kao zvezde sa svitanjem!

Ti samo pokušaj da dotkneš lik moje duše

Da učiniš da dodirom ne nestane

Pa nek se i svi snovi nakon toga sruše

Nek se pretvorim u senke koje vešto oko sreće igraju

Neka me više ne bude

Nek me odnesu vetrovi zle sudbine

Pokušaj samo...

Možda si baš Ti Taj koji će uspeti da učini nemoguće.

Možda su Te Bogovi stvarali za mene.

SAMO BUDI TU

maja68 | 30 April, 2023 18:09

SAMO BUDI TU

Znaš...

Večeras Te neću osvajati rečima koje Ti se polako uvlače u najtanje niti srca

Niti ću Te zavoditi pohotnim pokretima koji nakon toga završavaju u Tvojim snovima

Neću Ti čak ni iskazivati priče dodirima koji se sele ,znam, u naskrivenije fantazije Tvoga uma

Ne,neću

Ćutaću

Evo obećavam ćutaću i ni reč progovoriti neću

Samo...

Budi tu

Slomi mi čežnju svojim pogledima

Dotakni me

Proveri da li sam živa

Pričaj mi ...

Tek onako,ponešto

Samo da melodiju Tvoga glasa upijam

Miluj me po kosi dok ležim pogleda zamišljenog ka nebu uperenog

Ne obećavaj!

Obećanja vode samo u gomilu problema.Problemi u masu dilema.Patnja u beskraj.

Dozvoli da osetim kako se zvezde po nebu kreću dok šakom mi kliziš po telu tek onako,da me zagolicaš

Ne razmišljaj!

Razmišljanje je samo vešto uskraćivanje zadovoljstva

I ne pitaj me!

Pitanja rađaju sumnje a troše čaroliju kao pušač cigaretu

Zato...

Samo budi tu

I pusti da se srcima dotaknemo

Makar se čitavo vreme zaustavilo

Budi tu...

I imaj me!

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Najnovije...

Kategorije

Generalna [76]

Magdalenin kutak

ČUJEM TE

LEDENI KRISTAL

DOĐE MI DA TE ZGRABIM

IGRA DODIRA

GREŠNA SAM

ZABRANJENI DODIRI

USUDI SE

VREMEPLOV

DIJAMANT

MOGU BEZ TEBE

NAŠA PRIČA

ZAUVEK TVOJA

PLES OSEĆANJA

DOTAKNI LIK MOJE DUŠE

SAMO BUDI TU

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat