NE BUDI ME
maja68 | 30 April, 2023 18:01
NE BUDI ME!
Lokne prosute po jastuku.
Pogled uperen ka nebu
Vešto se prepliće sa mesečevom svetlošću koja obsjava odškrinute prozore
Kao da me Tvoja ruka dotiče
Igra se moji telom
Večito ga drži u napetom stanju
Dariva mu trzaje
Tama me seče
Lomi u meni zloslutne misli
Stavlja pred srce zapovesti koje je nemoguće izvršiti
Čak mi se i povetarac suprodstavlja
Tragove Tvoje na mome telu ostavlja
Kliče dok nebo smeši mi se
Ne budi me !
Ne otvaraj prozore tišine
Ne kvari !
Ne zovi mi ime!
Samo mi usne dotakni pa ih baci na slatke muke
Telo uvaljaj u prašinu mesečeve svetlosti koja mi se pakosno smeši
I nemoj da me gledaš!
Ne želim da Ti vidim lice!
Muči me kao kakvu osuđenicu
Vijaj me kao grešnicu
Osuđuj kao mučenicu
Samo mi prisloni glavu uz svoju
I obećaj mi...
Da me još dugo nećeš probuditi
Ne, ni kada svane novi dan
Ne, dok još uvek sanjam ovaj san
Ne,dok mi Tvoje ime leži na usnama
Ne budi me !
Nek snevam dok istroše mi se godine
Dok me više ne bude
Dok miluješ me mislima
Dok sam Ti želja jedina
Dok otisci naših trzaja oslikavaju se u mojoj postelji
Dok jastuk na Tvoj parfem miriše.
Lokne prosute po jastuku.
Pogled uperen ka nebu
Vešto se prepliće sa mesečevom svetlošću koja obsjava odškrinute prozore
Kao da me Tvoja ruka dotiče
Igra se moji telom
Večito ga drži u napetom stanju
Dariva mu trzaje
Tama me seče
Lomi u meni zloslutne misli
Stavlja pred srce zapovesti koje je nemoguće izvršiti
Čak mi se i povetarac suprodstavlja
Tragove Tvoje na mome telu ostavlja
Kliče dok nebo smeši mi se
Ne budi me !
Ne otvaraj prozore tišine
Ne kvari !
Ne zovi mi ime!
Samo mi usne dotakni pa ih baci na slatke muke
Telo uvaljaj u prašinu mesečeve svetlosti koja mi se pakosno smeši
I nemoj da me gledaš!
Ne želim da Ti vidim lice!
Muči me kao kakvu osuđenicu
Vijaj me kao grešnicu
Osuđuj kao mučenicu
Samo mi prisloni glavu uz svoju
I obećaj mi...
Da me još dugo nećeš probuditi
Ne, ni kada svane novi dan
Ne, dok još uvek sanjam ovaj san
Ne,dok mi Tvoje ime leži na usnama
Ne budi me !
Nek snevam dok istroše mi se godine
Dok me više ne bude
Dok miluješ me mislima
Dok sam Ti želja jedina
Dok otisci naših trzaja oslikavaju se u mojoj postelji
Dok jastuk na Tvoj parfem miriše.
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
KĆERI TIŠINE
maja68 | 30 April, 2023 18:00
KĆERI TIŠINE
Na prastima hodam po ivici tišine
Trošim dane kao da su od hartije
Gutam šanse kao more kamenčiće
A nekada sam se igrala njihovim sestrama očekivanjima
Sa njima sam u snove odlazila
Ona su me noćima pokrivala
Jutrima umivala
Sada bežim čim se primaknu kao da sam prognana
Dva sam života živela
Jedan u tišini sa sopsvenim nemirima
Drugi crtom podeljen po sredini kreveta
Oba sam ta života slavila
Oba sam i proklinjala i kudila
Jedan drugom nekako prizivala
Kada bih pred svet izašla i priznala da volela bih da sa nekim delim snove i postelju do kraja života mračne bi me sile jednom pristigle pa naplatile za sve laži izrečene.
Ako bih rekla da želim da do kraja života sopstvenog sama budem misli bi me Bogova rastrzali na sitne komade.
Pitam se od čega li su moje misli satkane
Od meda i otrova?
Melema i soli?
Svetlog i tamnog?
Zašto li su tako hitre ?
Pa ih vijam kao vladar prognanike
U meni sneva 1001na žena
Jedna me budi,druga uspavljuje ,ostale kroz dan trče nemilice
Kada se strah pojavi jedna od njih mu otrovnim pogledom oči sklopi
Kada tuga priviri druga joj ledenim osmehom pokazuje srca vrata
Kada ljubav pokuca sve se najednom udruže,postanu sestre,najbolje prijateljice
U srce se moje smeste nepozvane
Pa je snažnim udarcima oteraju u nepovrat
U meni sneva 1001.na žena
Različite kao dan od dana
One samo istom tugom tuguju
I istom se srećom raduju
Od iste ljubavi mrtve padaju
Ponovo se drugom rađaju
Jedna drugoj ne znaju čak ni ime
Te su žene kćeri tišine
I večno u njoj snevaju
Probude se samo na tren
Pa se hitro u san iznova vraćaju
Na prastima hodam po ivici tišine
Trošim dane kao da su od hartije
Gutam šanse kao more kamenčiće
A nekada sam se igrala njihovim sestrama očekivanjima
Sa njima sam u snove odlazila
Ona su me noćima pokrivala
Jutrima umivala
Sada bežim čim se primaknu kao da sam prognana
Dva sam života živela
Jedan u tišini sa sopsvenim nemirima
Drugi crtom podeljen po sredini kreveta
Oba sam ta života slavila
Oba sam i proklinjala i kudila
Jedan drugom nekako prizivala
Kada bih pred svet izašla i priznala da volela bih da sa nekim delim snove i postelju do kraja života mračne bi me sile jednom pristigle pa naplatile za sve laži izrečene.
Ako bih rekla da želim da do kraja života sopstvenog sama budem misli bi me Bogova rastrzali na sitne komade.
Pitam se od čega li su moje misli satkane
Od meda i otrova?
Melema i soli?
Svetlog i tamnog?
Zašto li su tako hitre ?
Pa ih vijam kao vladar prognanike
U meni sneva 1001na žena
Jedna me budi,druga uspavljuje ,ostale kroz dan trče nemilice
Kada se strah pojavi jedna od njih mu otrovnim pogledom oči sklopi
Kada tuga priviri druga joj ledenim osmehom pokazuje srca vrata
Kada ljubav pokuca sve se najednom udruže,postanu sestre,najbolje prijateljice
U srce se moje smeste nepozvane
Pa je snažnim udarcima oteraju u nepovrat
U meni sneva 1001.na žena
Različite kao dan od dana
One samo istom tugom tuguju
I istom se srećom raduju
Od iste ljubavi mrtve padaju
Ponovo se drugom rađaju
Jedna drugoj ne znaju čak ni ime
Te su žene kćeri tišine
I večno u njoj snevaju
Probude se samo na tren
Pa se hitro u san iznova vraćaju
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
SVRATI MI NEZVAN
maja68 | 30 April, 2023 18:00
SVRATI MI NEZVAN...
Večeras mi nezvan svrati
Pojavi se tek onako pred vratima
Nek mi srce najsnažnije zaigra
Pa me poljubi onako usput
Raspleti mi iz kose sitne pletenice
Navuci mi ponovo osmeh na lice
Ostani u mome krevetu dok ne svane
Večeras mi samo svrati
Iznenadi me
Preklopi mi dlanove svojima
Ne čitaj mi reči sa usana
Skreni pogled na drugu stranu
Pa mi dodirima ispričaj koliko Ti nedostajem
Ne štedi poljubce
Spusti mi dlanove na lice
Nek bude kao da nam je poslednje
Zašto ja uopšte moram da te pozivam ?
Zar Te uzdasima u snovima ne dozivam ?
Zar ih baš nikada ne čuješ ?
Večeras mi svrati nepozvan
Makar da me poljubiš za dobar san
Da mi obećaš lep sutrašnji dan
Ma svrati i nek mi odeš posle u zaborav
Po ivici nostalgije hodam
Brojim minute kao da znam
Da doći ćeš iako to nisam planirala
Svrati mi
Pa neka se moji vapaji usliše
Nek se i vatre pogase
Neka nas više ne bude kada novi dan svane
Eto...ako ništa drugo makar mi svrati u misli nezvan
Kada si željama već dobro znan
Dopusti da igram se Tvojom kosom dok si pospan
Budi me slatkim trzajima
Dokaži da nisam sve sanjala
Večeras mi nezvan svrati
Pojavi se tek onako pred vratima
Nek mi srce najsnažnije zaigra
Pa me poljubi onako usput
Raspleti mi iz kose sitne pletenice
Navuci mi ponovo osmeh na lice
Ostani u mome krevetu dok ne svane
Večeras mi samo svrati
Iznenadi me
Preklopi mi dlanove svojima
Ne čitaj mi reči sa usana
Skreni pogled na drugu stranu
Pa mi dodirima ispričaj koliko Ti nedostajem
Ne štedi poljubce
Spusti mi dlanove na lice
Nek bude kao da nam je poslednje
Zašto ja uopšte moram da te pozivam ?
Zar Te uzdasima u snovima ne dozivam ?
Zar ih baš nikada ne čuješ ?
Večeras mi svrati nepozvan
Makar da me poljubiš za dobar san
Da mi obećaš lep sutrašnji dan
Ma svrati i nek mi odeš posle u zaborav
Po ivici nostalgije hodam
Brojim minute kao da znam
Da doći ćeš iako to nisam planirala
Svrati mi
Pa neka se moji vapaji usliše
Nek se i vatre pogase
Neka nas više ne bude kada novi dan svane
Eto...ako ništa drugo makar mi svrati u misli nezvan
Kada si željama već dobro znan
Dopusti da igram se Tvojom kosom dok si pospan
Budi me slatkim trzajima
Dokaži da nisam sve sanjala
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
LED SA USANA
maja68 | 30 April, 2023 17:58
LED SA USANA
Gledam u nebo.
Misli mi umorne.
Snovi dosanjani.
Imam osećaj kao da su vetrovi poslalai moje želje u zemlje daleke.
Više ih ne vijam.
Ne tražim u snovima.
A nekada su predamnom klicale kao armija čitava.
Pratile me svake noći sve do svitanja.
Gledale me kraičkom oka iz prikrajka.
Sada ih gledam sa visine planina.
Lelujaju,prepliću se pa u tamnom oblaku nestaju.
I šta će mi ?
Ne trebaju mi !
Uvek sam ih gladna ostajala
Sebi se praznih ruku vraćala
Šta će mi kada sada...potpuno sam druga žena
Sazidana od stena
Kišom sudbine potopljena
Ratnica kopljima leda opremljena
Protivnik sopstvene podsvesti odraz
Jači od svih vojski sveta
Teži od gomile okova
Želje sam svoje ispratila
Duša mi prazna ostala
Ostade međutim samo jedna
Koja se skrila među kamenčićima
Izranja uvek nepozvana
Krila joj večno raširena
Krevet mi pretesan iako u njemu sam sama
Kao crne dijamante nižem dodire sećanja
Gledam u nebo i molim ga
Da pošalje mi nekoga ko će otopiti led sa moji usan
Gledam u nebo.
Misli mi umorne.
Snovi dosanjani.
Imam osećaj kao da su vetrovi poslalai moje želje u zemlje daleke.
Više ih ne vijam.
Ne tražim u snovima.
A nekada su predamnom klicale kao armija čitava.
Pratile me svake noći sve do svitanja.
Gledale me kraičkom oka iz prikrajka.
Sada ih gledam sa visine planina.
Lelujaju,prepliću se pa u tamnom oblaku nestaju.
I šta će mi ?
Ne trebaju mi !
Uvek sam ih gladna ostajala
Sebi se praznih ruku vraćala
Šta će mi kada sada...potpuno sam druga žena
Sazidana od stena
Kišom sudbine potopljena
Ratnica kopljima leda opremljena
Protivnik sopstvene podsvesti odraz
Jači od svih vojski sveta
Teži od gomile okova
Želje sam svoje ispratila
Duša mi prazna ostala
Ostade međutim samo jedna
Koja se skrila među kamenčićima
Izranja uvek nepozvana
Krila joj večno raširena
Krevet mi pretesan iako u njemu sam sama
Kao crne dijamante nižem dodire sećanja
Gledam u nebo i molim ga
Da pošalje mi nekoga ko će otopiti led sa moji usan
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
SRCE SA GREŠKOM
maja68 | 30 April, 2023 17:58
SRCE SA GREŠKOM
Gledam sopstveni odraz u ogledalu
Telo izvajano,kosa sveže isfenirana,haljina salivena,tek kupljena
Ali opet čini se da nedostaje nešto
Pokušavam da pronađem,uočim nedostatak,grešku koja se tako jasno ocrtava u mome pogledu
Pa onda ponovo zagledam,okrećem se,gledam niz rame sve do stopala
Opet ništa
Shvatam da se srce ne može može videti u ogledalu
Jedan se njegov malecni delić ocrtava u pogledu
Tek da nagovesti da nešto nije u redu
Pitam se da li i drugi to uočavaju kada im se oči sa mojima susretnu
Da li se i na drhtaju mojih usana može ocrtati greška koja sneva na mome srcu
Daleko si
Međutim tih nekoliko desetina kilometara deluju dalje nego li je od zemlje udaljena druga planeta
Znam da ne bih želela da te ponovo susretnem
Da se o Tvoj nemi pogled spotaknem
I ponekad se pitam kako bi bilo da ponovo vidim Ti lice
A onda se pokrujem stidom što zamišljam besmislice
Sada kada je sve gotovo
Kada su uragani nestali
Vatre dogorele
Okeani se isušili
Pitam se zašto li sam te ja toliko volela?
Zašto sam Te noćima ljubila u snovima?
Kada...
Kada si mi sve nesreće sveta na leđa natovario
Za našu se ljubav nisi borio
Kada...
Nisi mi srce kupio jer si uočio da je rođeno sa greškom
Pitam se od kada ta greška datira
Da li je možda vuklim kroz svaki svoj život kao nekakav kofer prepun teške sudbine
Da li sam je rođenjem dobila kao kakav trofej
I ta greška...
Orobljuje srce lancima
Pa katance na njih stavlja
Nemilice mi se kikoće u lice
Prati me u snove zajedno sa zvezdama
Velikom slovima na njoj naslov piše
UVEK ĆEŠ VOLETI ONE KOJA NIKADA IMATI NE MOŽEŠ
I sada si verovatno shvatio
Malo Ti je jasnije
Šteta što samo ne mogu da viknem glasnije
Ta će me greška uvek pratiti
Pakosno dozivati moje ime
U svakoj me novoj ljubavi sustizati
Ni kada zauvek sklopim oči mira mi ne dati
Ta će me greška od svih terati
Činiti nedodirljivom,neuhvatljivom bludnicom
I ako sada za trenutak zatvoriš oči
Malkice napregneš svoje moždane vijuge i duboku udahneš
Shvatićeš da sam Te volela samo zato što si bio kraj mene a nikada Te nisam imala
Ponovo gledam u ogledalo
Shvatam da se greška ne srcu ipak može uočiti u odrazu
Ona je tu
U umornim očima
Na zgrčenim usnama
Ona je u svakome pokretu moga tela
Putuje samnom gde god da krenem
I nikada ne nestaje
Odoleva svim iskušenjima
I uzalud ponavlja Tvoje ime
Gledam sopstveni odraz u ogledalu
Telo izvajano,kosa sveže isfenirana,haljina salivena,tek kupljena
Ali opet čini se da nedostaje nešto
Pokušavam da pronađem,uočim nedostatak,grešku koja se tako jasno ocrtava u mome pogledu
Pa onda ponovo zagledam,okrećem se,gledam niz rame sve do stopala
Opet ništa
Shvatam da se srce ne može može videti u ogledalu
Jedan se njegov malecni delić ocrtava u pogledu
Tek da nagovesti da nešto nije u redu
Pitam se da li i drugi to uočavaju kada im se oči sa mojima susretnu
Da li se i na drhtaju mojih usana može ocrtati greška koja sneva na mome srcu
Daleko si
Međutim tih nekoliko desetina kilometara deluju dalje nego li je od zemlje udaljena druga planeta
Znam da ne bih želela da te ponovo susretnem
Da se o Tvoj nemi pogled spotaknem
I ponekad se pitam kako bi bilo da ponovo vidim Ti lice
A onda se pokrujem stidom što zamišljam besmislice
Sada kada je sve gotovo
Kada su uragani nestali
Vatre dogorele
Okeani se isušili
Pitam se zašto li sam te ja toliko volela?
Zašto sam Te noćima ljubila u snovima?
Kada...
Kada si mi sve nesreće sveta na leđa natovario
Za našu se ljubav nisi borio
Kada...
Nisi mi srce kupio jer si uočio da je rođeno sa greškom
Pitam se od kada ta greška datira
Da li je možda vuklim kroz svaki svoj život kao nekakav kofer prepun teške sudbine
Da li sam je rođenjem dobila kao kakav trofej
I ta greška...
Orobljuje srce lancima
Pa katance na njih stavlja
Nemilice mi se kikoće u lice
Prati me u snove zajedno sa zvezdama
Velikom slovima na njoj naslov piše
UVEK ĆEŠ VOLETI ONE KOJA NIKADA IMATI NE MOŽEŠ
I sada si verovatno shvatio
Malo Ti je jasnije
Šteta što samo ne mogu da viknem glasnije
Ta će me greška uvek pratiti
Pakosno dozivati moje ime
U svakoj me novoj ljubavi sustizati
Ni kada zauvek sklopim oči mira mi ne dati
Ta će me greška od svih terati
Činiti nedodirljivom,neuhvatljivom bludnicom
I ako sada za trenutak zatvoriš oči
Malkice napregneš svoje moždane vijuge i duboku udahneš
Shvatićeš da sam Te volela samo zato što si bio kraj mene a nikada Te nisam imala
Ponovo gledam u ogledalo
Shvatam da se greška ne srcu ipak može uočiti u odrazu
Ona je tu
U umornim očima
Na zgrčenim usnama
Ona je u svakome pokretu moga tela
Putuje samnom gde god da krenem
I nikada ne nestaje
Odoleva svim iskušenjima
I uzalud ponavlja Tvoje ime
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
ŠAH SUDBINE
maja68 | 30 April, 2023 17:57
ŠAH SUDBINE
.
Slušamo kišne kapljice.Svako iz svoje ulice.Uvlačim Ti se polako u misli i....pitam te
Zar se na nebu stvarno igraju nama ljudima kao šahovskim figurama?
Pa nas razmeštaju,nameštaju,povlače poteze jednim potezom sudbine
Zar nas niti malo ne štede ?
Igraju se nama nemilice ?
Nije li dovoljan samo jedan jedini malecni trenutak da figura sklizne sa polja ?
Nismo li mi stojali na toj tabli kao kralj i kraljica i posmatrali sa trona ?
Pa onda zauvek bačeni u tamnicu šahovske kutije
Nismo li se izgubili i skrenuli sa staze ljubavi ?
Ali...
Nećemo večeras da brojimo figurice
Nećemo ni da pričamo pričice
Nećemo ni čežnji da krademo minute
Znaš,moram Ti nešto reći što izgleda nikada shvatio nisi
Nije žena sitna ako crvene tepihe prostire pred Tobom
Nije prosjakinja ako pred kapijama Tvoga srca čuči i moli
Nije ni prokleta ako ume svim srcem da voli
Nije ni jadna ako se od ljubavi razboli
Snaga žene ogleda se u recipročnom odnosu sposobnosti umeća patnje i ljubavi
U njenom pogledu koji razara i najmračnije sile,pogledu zaljubljene žene
Mislima koje mora isušuju,stene pomeraju,mislima u ljubav zavijene
Kada je pogledaš rekao bi da liči na kakvu prognanicu
Lice ispijeno,kosa umršena,odežde pohabane
Svi je zagledaju,kao da stoji u kakvom izlogu
Kao da nikada nisu videli ljubav jedne žene
E ta,upravo ta žena jača je od svih zvezda
Ta se žena ume i sa mesecom boriti
Ume ona i najsnažnije sile razoriti
Ne bi li dospela da svoje ljubavi
Gledaš me u mislima
Pitaš se gde li se ta žena skrila
Pred Tobom žena kose u plavim loknama
Haljina od najfinijih tkanina
Pogled gord,neumoljiv
Držanje graciozno
Osmeha nema
Misliš sve će pred sobom razrušiti
Kišu će jednim potezom isušiti
Varaš se mili
Ne ide to tako
Snaga u ženi leži samo kad iskreno voli
Izgleda još nisu uspeo da shvatiš
Naizgled prosjakinja ona je žena bila kraljica
Na dodir srna ona je žena bila lavica
Na pogled u prašini ona se žena u zlatu valjala i sva bogatsva sveta posedovala
Na pokret sluškinja ona je tada bila vila
A ova...
Ova koju vodiš pred sobom...
Ova koja Ti se ponosno kezi u lice
Koja ti gazi stopala štiklama
Usne žednim ostavlja
Ona...ona je samo obična žena
U duši prazna
Srca istrošena
Ona je žena ponosno blistala na šahovkoj tabli sudbine
Ova tako otmena leži u mraku šahovske kutije
.
Slušamo kišne kapljice.Svako iz svoje ulice.Uvlačim Ti se polako u misli i....pitam te
Zar se na nebu stvarno igraju nama ljudima kao šahovskim figurama?
Pa nas razmeštaju,nameštaju,povlače poteze jednim potezom sudbine
Zar nas niti malo ne štede ?
Igraju se nama nemilice ?
Nije li dovoljan samo jedan jedini malecni trenutak da figura sklizne sa polja ?
Nismo li mi stojali na toj tabli kao kralj i kraljica i posmatrali sa trona ?
Pa onda zauvek bačeni u tamnicu šahovske kutije
Nismo li se izgubili i skrenuli sa staze ljubavi ?
Ali...
Nećemo večeras da brojimo figurice
Nećemo ni da pričamo pričice
Nećemo ni čežnji da krademo minute
Znaš,moram Ti nešto reći što izgleda nikada shvatio nisi
Nije žena sitna ako crvene tepihe prostire pred Tobom
Nije prosjakinja ako pred kapijama Tvoga srca čuči i moli
Nije ni prokleta ako ume svim srcem da voli
Nije ni jadna ako se od ljubavi razboli
Snaga žene ogleda se u recipročnom odnosu sposobnosti umeća patnje i ljubavi
U njenom pogledu koji razara i najmračnije sile,pogledu zaljubljene žene
Mislima koje mora isušuju,stene pomeraju,mislima u ljubav zavijene
Kada je pogledaš rekao bi da liči na kakvu prognanicu
Lice ispijeno,kosa umršena,odežde pohabane
Svi je zagledaju,kao da stoji u kakvom izlogu
Kao da nikada nisu videli ljubav jedne žene
E ta,upravo ta žena jača je od svih zvezda
Ta se žena ume i sa mesecom boriti
Ume ona i najsnažnije sile razoriti
Ne bi li dospela da svoje ljubavi
Gledaš me u mislima
Pitaš se gde li se ta žena skrila
Pred Tobom žena kose u plavim loknama
Haljina od najfinijih tkanina
Pogled gord,neumoljiv
Držanje graciozno
Osmeha nema
Misliš sve će pred sobom razrušiti
Kišu će jednim potezom isušiti
Varaš se mili
Ne ide to tako
Snaga u ženi leži samo kad iskreno voli
Izgleda još nisu uspeo da shvatiš
Naizgled prosjakinja ona je žena bila kraljica
Na dodir srna ona je žena bila lavica
Na pogled u prašini ona se žena u zlatu valjala i sva bogatsva sveta posedovala
Na pokret sluškinja ona je tada bila vila
A ova...
Ova koju vodiš pred sobom...
Ova koja Ti se ponosno kezi u lice
Koja ti gazi stopala štiklama
Usne žednim ostavlja
Ona...ona je samo obična žena
U duši prazna
Srca istrošena
Ona je žena ponosno blistala na šahovkoj tabli sudbine
Ova tako otmena leži u mraku šahovske kutije
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
NE PRICAJ MI NOCAS O NAMA
maja68 | 30 April, 2023 17:55
NE PRIČAJ MI NOĆAS O NAMA...
Gledam u sunce kako se dostojanstveno povlači među oblake
Propušta mesec iza njihove zavese
Volim taj prizor kada se svetlost i tama susreću,miluju
Taj savršen sklad narušavaju zvuci grmljavine
Sa njima me uvek posećuješ
Ali ne,nemoj me ove noći istinom šamarati
Nemoj me ni stvarnoću zamarati
Samo...
Samo mi kose raspleti ne bi li ih posula na Tvoje grudi
Samo mi prinesi usne svojim ,dostojanstven budi
Ne pričaj mi noćas o nama
Ne želim da slušam ikakve reči
One mi sada ništa ne znače
Na kapije me bola više ne odvode
Ne dotiču mi srce
Pusti neka Ti padam u krilo
Pa topi moje čežnje lagano
Jednu po jednu
Onako,samo nama znano
Jer niko neće znati šta je bilo
Kada sa mog praga zakorakneš
I nemoj opet...
Ne pričaj mi o onama
Ni kako nas je odnela
Nisam ja za Tebe
Nikada nisam ni bila
Samo sam se nadala,vešto krila iza propasti nadolazeće
Ti si ovakav kao i ja
Duša Ti od mreža strasti satkana
Ne ide to,znaš i sam
Nema tu nikakvog spokoja
I zato...
Ne pričaj mi noćas o nama
Samo mi požudu razbij na sitne komade
Tako da više nikada ne mogu da se sastave
Tako da vetar ih odnese niz prošle dane
I da nas već jedanput rastave
Odnesu iz ogledala sećanja
Ne pričaj mi noćas o nama
Zašto bi zalud trošio reči ?
Pretoči ih u dodire
Koje će mom telu reći
Sve ono što usne su želele
I ne objašnjavaj!
Znaš da princeza nemira umire
Kada je zora dotakne
Ne pričaj noćas o nama
Mi nikada nismo ni bili
Samo smo zajedno snili mit o najvećoj ljubavi
Gledam u sunce kako se dostojanstveno povlači među oblake
Propušta mesec iza njihove zavese
Volim taj prizor kada se svetlost i tama susreću,miluju
Taj savršen sklad narušavaju zvuci grmljavine
Sa njima me uvek posećuješ
Ali ne,nemoj me ove noći istinom šamarati
Nemoj me ni stvarnoću zamarati
Samo...
Samo mi kose raspleti ne bi li ih posula na Tvoje grudi
Samo mi prinesi usne svojim ,dostojanstven budi
Ne pričaj mi noćas o nama
Ne želim da slušam ikakve reči
One mi sada ništa ne znače
Na kapije me bola više ne odvode
Ne dotiču mi srce
Pusti neka Ti padam u krilo
Pa topi moje čežnje lagano
Jednu po jednu
Onako,samo nama znano
Jer niko neće znati šta je bilo
Kada sa mog praga zakorakneš
I nemoj opet...
Ne pričaj mi o onama
Ni kako nas je odnela
Nisam ja za Tebe
Nikada nisam ni bila
Samo sam se nadala,vešto krila iza propasti nadolazeće
Ti si ovakav kao i ja
Duša Ti od mreža strasti satkana
Ne ide to,znaš i sam
Nema tu nikakvog spokoja
I zato...
Ne pričaj mi noćas o nama
Samo mi požudu razbij na sitne komade
Tako da više nikada ne mogu da se sastave
Tako da vetar ih odnese niz prošle dane
I da nas već jedanput rastave
Odnesu iz ogledala sećanja
Ne pričaj mi noćas o nama
Zašto bi zalud trošio reči ?
Pretoči ih u dodire
Koje će mom telu reći
Sve ono što usne su želele
I ne objašnjavaj!
Znaš da princeza nemira umire
Kada je zora dotakne
Ne pričaj noćas o nama
Mi nikada nismo ni bili
Samo smo zajedno snili mit o najvećoj ljubavi
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
TU SAM...A NEMA ME
maja68 | 30 April, 2023 17:54
TU SAM...A NEMA ME...
Da li osetiš kako Ti srce s vremena na vreme jače zaigra bez ikakvog razloga ?
Da li čuješ ponekada uzdahe koji se u kišnim kapima obijaju o oluke ?
Da li Te ponekad zaboli rame pa malo provrtiš njime ?
Da li Ti pogled zastane na nekoj tački ,tek onako iznenada ?
Iako misliš da sam iz Tvog života nestala
I da je naša ljubav davno prestala
Iako ti oblaci sada iscrtavaju lik druge
Tu sam ... opet nema me
Tu sam da Ti srce nateram da bržu melodiju svira
Tu sam i da Ti snove ispunim uzdasima
Tu sam da stavim Ti glavu na rame
Tu sam i da Ti kada si tužan sećanjima bojim dane
A opet...nema me
I samo se pojavim kada nebo proizvodi munjama varnice
Ostavim trag u senci koja se ocrta na zidu
Svoj pogled u ogledalu kada ga para oblije
Pa je jednim potezom šake obrišeš
I on sa njom nestaje
Tu sam..a nema me
Igram se tvojom oštrom kosom pre nego pođeš na spavanje
A ti se meškoljiš,češkaš,okrećeš,kao da me tražiš u mislima
Opet...ne vidiš me
A onda ideš po stanu razbuđen
Kao da su te sustigle misli zloslutne
Tražiš me u svakom kutku
Uzimaš sa ormara lutku
Ne nalaziš me u njenom liku
Pitaš se šta Ti je
Dal su te možda otele nekakve sile magije
Kao da čuješ zvukove
Da osetiš dodire
Boriš se pokretima
Piješ sa usana
A nikoga trenutno pokraj tebe
Otišla ja sam davno u beznađe
Krila mi široka kao u grabljivice
I samo se okrenem po nekad
Uputim ti pogled
A on Te gde god da si sustigne
Pa Ti sve uspomene sruči na srce
Tugom Ti obasja lice
Dušu lomi nemilice
Tu sam...a nema me
Odnelo me sećanja vreme
Čučim na oblaku
Svijena u naručju meseca mladog
Zvezdama brojim uzdahe
I...sećam se
I nemoj da pitaš gde sam
Dal ima me?
Možda me je odnelo vreme jedne ljubavi izgubljene
Ali sam uvek tu ,kraj Tebe
Da li osetiš kako Ti srce s vremena na vreme jače zaigra bez ikakvog razloga ?
Da li čuješ ponekada uzdahe koji se u kišnim kapima obijaju o oluke ?
Da li Te ponekad zaboli rame pa malo provrtiš njime ?
Da li Ti pogled zastane na nekoj tački ,tek onako iznenada ?
Iako misliš da sam iz Tvog života nestala
I da je naša ljubav davno prestala
Iako ti oblaci sada iscrtavaju lik druge
Tu sam ... opet nema me
Tu sam da Ti srce nateram da bržu melodiju svira
Tu sam i da Ti snove ispunim uzdasima
Tu sam da stavim Ti glavu na rame
Tu sam i da Ti kada si tužan sećanjima bojim dane
A opet...nema me
I samo se pojavim kada nebo proizvodi munjama varnice
Ostavim trag u senci koja se ocrta na zidu
Svoj pogled u ogledalu kada ga para oblije
Pa je jednim potezom šake obrišeš
I on sa njom nestaje
Tu sam..a nema me
Igram se tvojom oštrom kosom pre nego pođeš na spavanje
A ti se meškoljiš,češkaš,okrećeš,kao da me tražiš u mislima
Opet...ne vidiš me
A onda ideš po stanu razbuđen
Kao da su te sustigle misli zloslutne
Tražiš me u svakom kutku
Uzimaš sa ormara lutku
Ne nalaziš me u njenom liku
Pitaš se šta Ti je
Dal su te možda otele nekakve sile magije
Kao da čuješ zvukove
Da osetiš dodire
Boriš se pokretima
Piješ sa usana
A nikoga trenutno pokraj tebe
Otišla ja sam davno u beznađe
Krila mi široka kao u grabljivice
I samo se okrenem po nekad
Uputim ti pogled
A on Te gde god da si sustigne
Pa Ti sve uspomene sruči na srce
Tugom Ti obasja lice
Dušu lomi nemilice
Tu sam...a nema me
Odnelo me sećanja vreme
Čučim na oblaku
Svijena u naručju meseca mladog
Zvezdama brojim uzdahe
I...sećam se
I nemoj da pitaš gde sam
Dal ima me?
Možda me je odnelo vreme jedne ljubavi izgubljene
Ali sam uvek tu ,kraj Tebe
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
KAMEN SUDBINE
maja68 | 30 April, 2023 17:54
KAMEN SUDBINE
Nemoj !
Nemoj večeras ono Tvoje.
Pusti!
Pusti nek misli nam se spoje.
Čini!
Čini i nemoguće kao da nam je poslednje !
Kaži mi...
Vrede li reči naspram dodira ?
Može li jedna jedina ispisana,izrečena,pročitana reč vredeti više nego kada mi samo jagodicom prsta dotakneš vrh usne ?
Može li jedno slovo značiti više nego kada mi šakom niz telo klizneš ?
Mogu li pogrdne reči sa usana biti više nego kada mi pogledom pokretom okrzneš?
Nemoj da uzalud trošiš poglede
Spuštaj mi ih na grudi,na stopala,na butine
Pokušaj da me snagom misli dodiruješ
A onda se prepusti...
Pusti da šake nam se preklope
Pusti nek usne nam se poklope
Pa mi vrhom donje usne telu izmami onaj vapaj,drhtaj koji nas vodi u smireno stanje
Nemoj !
Nemoj da vetrovi čuju molitve
Kojie uzvikuju Tvoje ime
Nemoj da kiše zapišu priču koju im naša tela kazivaju
Nemoj da ostanem bez peska u sred pustinje
Tamo negde daleko...
U kamenu sudbine uklesano....
Stoji Tvoje ime
Prošlo je taj kamen sve dubine mora,sve čistine
Spavao pod okriljem hrastovine
I uvek Ti nekako nadolazio poput plime
Vikao glasno....
Ne zaboravi me!
Ne,dok još pamtim Ti ime...
Nemoj !
Pusti nek misli Ti dremaju
Željama bludnim Te opremaju
Pusti nek kamen sudbine ponovo uzvikuje
On je Tvoj !
Nisu mu pale te reči sa usana
Tako je uklesano na stubu sećanja.
Nemoj !
Nemoj večeras ono Tvoje.
Pusti!
Pusti nek misli nam se spoje.
Čini!
Čini i nemoguće kao da nam je poslednje !
Kaži mi...
Vrede li reči naspram dodira ?
Može li jedna jedina ispisana,izrečena,pročitana reč vredeti više nego kada mi samo jagodicom prsta dotakneš vrh usne ?
Može li jedno slovo značiti više nego kada mi šakom niz telo klizneš ?
Mogu li pogrdne reči sa usana biti više nego kada mi pogledom pokretom okrzneš?
Nemoj da uzalud trošiš poglede
Spuštaj mi ih na grudi,na stopala,na butine
Pokušaj da me snagom misli dodiruješ
A onda se prepusti...
Pusti da šake nam se preklope
Pusti nek usne nam se poklope
Pa mi vrhom donje usne telu izmami onaj vapaj,drhtaj koji nas vodi u smireno stanje
Nemoj !
Nemoj da vetrovi čuju molitve
Kojie uzvikuju Tvoje ime
Nemoj da kiše zapišu priču koju im naša tela kazivaju
Nemoj da ostanem bez peska u sred pustinje
Tamo negde daleko...
U kamenu sudbine uklesano....
Stoji Tvoje ime
Prošlo je taj kamen sve dubine mora,sve čistine
Spavao pod okriljem hrastovine
I uvek Ti nekako nadolazio poput plime
Vikao glasno....
Ne zaboravi me!
Ne,dok još pamtim Ti ime...
Nemoj !
Pusti nek misli Ti dremaju
Željama bludnim Te opremaju
Pusti nek kamen sudbine ponovo uzvikuje
On je Tvoj !
Nisu mu pale te reči sa usana
Tako je uklesano na stubu sećanja.
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
TU SI...A NEMA TE
maja68 | 30 April, 2023 17:53
TU SI...A NEMA TE...
Iskreno sasvim ,meni nikako nije jasno kako smo mi to uspeli da se sretnemo
Možda se neko od gore samo vešto poigrao našim telima kao marionetama
Na prvu loptu,čovek bi pomislio isti smo
A zaprvo neverovatno je koliko razlika mogu da rađaju sličnosti dva uma
Sada od mene verovatno očekuješ da Ti nešto prebacujem
Da izgovaram reči pogrdne
A vidiš...ja samo želim da Te dotaknem
Da snagom čežnje Tvoje telo uz svoje privijem
Ja čak...ne želim ni da Te čujem
Te reči umotane u lažan sjaj, koje su me nekada podizale sada su izgubile značanje
Te oči koje su obećavale ljubav besmrtnu sada su se o istinu spotakle
Znam uvek si nekako tu
Opet... nema te
Kao da Te moje usne nikada nisu ljubile
Kada mi na jastuku nikada nisi šaputao ime
Znaš li šta je najsmešnije ?
Opsene koje igraju po telu Tvome kada me noćima zamišljaš
Slatke radnje kojima me u sopstvenim snovima obasipaš
Ugriz usne
Ozbiljan pogled pred čin kojim se primičemo
Sve ono što smo jedno drugom želeli da radimo
Ali....
Nismo
Tu si a nema Te
Kao da Te je mislima odnelo vreme
Kao da samo jednim pokretom ruke vešto prizivaš uspomene
Kao da nepozvan uvek čučiš kraj mene
I opet,nije mi jasno kako smo uopšte uspeli da se sretnemo
Kako sam dospela sa Tobom u privremeno ludilo
A možda su se samo prepoznali naši vučiji pogledi gladni
Možda su ruke prosile isti novčić
Tela bačena u tamnicu na strašne muke
Tu si...a nema te
Navlačiš zavese na prozore ljubavi
A ja...pokušavam da ih odškrinem
Ne bi li ušlo malo svetlosti
Od one nekadašnje požude
Tu si kraj mene...
Opet...ne vidim Ti lice
Iskreno sasvim ,meni nikako nije jasno kako smo mi to uspeli da se sretnemo
Možda se neko od gore samo vešto poigrao našim telima kao marionetama
Na prvu loptu,čovek bi pomislio isti smo
A zaprvo neverovatno je koliko razlika mogu da rađaju sličnosti dva uma
Sada od mene verovatno očekuješ da Ti nešto prebacujem
Da izgovaram reči pogrdne
A vidiš...ja samo želim da Te dotaknem
Da snagom čežnje Tvoje telo uz svoje privijem
Ja čak...ne želim ni da Te čujem
Te reči umotane u lažan sjaj, koje su me nekada podizale sada su izgubile značanje
Te oči koje su obećavale ljubav besmrtnu sada su se o istinu spotakle
Znam uvek si nekako tu
Opet... nema te
Kao da Te moje usne nikada nisu ljubile
Kada mi na jastuku nikada nisi šaputao ime
Znaš li šta je najsmešnije ?
Opsene koje igraju po telu Tvome kada me noćima zamišljaš
Slatke radnje kojima me u sopstvenim snovima obasipaš
Ugriz usne
Ozbiljan pogled pred čin kojim se primičemo
Sve ono što smo jedno drugom želeli da radimo
Ali....
Nismo
Tu si a nema Te
Kao da Te je mislima odnelo vreme
Kao da samo jednim pokretom ruke vešto prizivaš uspomene
Kao da nepozvan uvek čučiš kraj mene
I opet,nije mi jasno kako smo uopšte uspeli da se sretnemo
Kako sam dospela sa Tobom u privremeno ludilo
A možda su se samo prepoznali naši vučiji pogledi gladni
Možda su ruke prosile isti novčić
Tela bačena u tamnicu na strašne muke
Tu si...a nema te
Navlačiš zavese na prozore ljubavi
A ja...pokušavam da ih odškrinem
Ne bi li ušlo malo svetlosti
Od one nekadašnje požude
Tu si kraj mene...
Opet...ne vidim Ti lice
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
PUTEVI LJUBAVI
maja68 | 30 April, 2023 17:52
PUTEVI LJUBAVI
Volela bih sada da kažem da je gotovo.Da se sve završilo.
U principu i jeste gotovo.I jeste se sve završilo.I jesmo nestali.
A zašto me onda na telu još uvek peku Tvoji didiri ?
Zašto mi usna zadrhti pri pomenu imena Tvoga ?
Lomiš me kao vetar nekakvu grančicu
Ne želim da znam išta o Tebi .
Opet saznanja me nepobitno sustižu
Znaš Ti onu...rastali se i svako svojim putem
Zašto onda ne možemo tako i mi ?
Da se jednostavno razvojimo
Izgubimo
Nestanemo
Nepogrešivo skrećem u slepe ulice prošlosti
Kapci mi napola sklopljeni
Ne želim da znam išta o Tebi
Opet kao da Te vetrovi sećanja nose
Kao da mi ponovo mrsiš kose
I nestajemo u onom deliću stotinke koji se pamti do smrti
Znaš li da čudni su putevi ljubavi ?
Nigde znakova
Brzina neograničena
Pravici nepoznati
Nekada smo se tuda kretali mi
Žudnju sa usana jedno drugom ispijali
Pogrešnim smerom krenuli
Odeždu svršetka odenuli
I nestali u prošlosti
Dobro,ako je tako ja to razumem
Al shvatiti ne umem
Čemu sve to ...
Kada smo se toliko voleli ?
I opet skrećem....u ulice prošlosti
,
Fenjeri pogašeni
Precrtani putokazi
Samo mesec u tami svetli
On zna sve strašne tajne
On u svome sjaju krije priču
Samo nama znanu
Zato se ona nikada ne priča po danu
Nestaje kada svetlosti svanu
I gubi se u večnosti
Čudni su putevi ljubavi
Dužine im beskrajne
Pravci ograničeni
Volela bih sada da kažem da je gotovo.Da se sve završilo.
U principu i jeste gotovo.I jeste se sve završilo.I jesmo nestali.
A zašto me onda na telu još uvek peku Tvoji didiri ?
Zašto mi usna zadrhti pri pomenu imena Tvoga ?
Lomiš me kao vetar nekakvu grančicu
Ne želim da znam išta o Tebi .
Opet saznanja me nepobitno sustižu
Znaš Ti onu...rastali se i svako svojim putem
Zašto onda ne možemo tako i mi ?
Da se jednostavno razvojimo
Izgubimo
Nestanemo
Nepogrešivo skrećem u slepe ulice prošlosti
Kapci mi napola sklopljeni
Ne želim da znam išta o Tebi
Opet kao da Te vetrovi sećanja nose
Kao da mi ponovo mrsiš kose
I nestajemo u onom deliću stotinke koji se pamti do smrti
Znaš li da čudni su putevi ljubavi ?
Nigde znakova
Brzina neograničena
Pravici nepoznati
Nekada smo se tuda kretali mi
Žudnju sa usana jedno drugom ispijali
Pogrešnim smerom krenuli
Odeždu svršetka odenuli
I nestali u prošlosti
Dobro,ako je tako ja to razumem
Al shvatiti ne umem
Čemu sve to ...
Kada smo se toliko voleli ?
I opet skrećem....u ulice prošlosti
,
Fenjeri pogašeni
Precrtani putokazi
Samo mesec u tami svetli
On zna sve strašne tajne
On u svome sjaju krije priču
Samo nama znanu
Zato se ona nikada ne priča po danu
Nestaje kada svetlosti svanu
I gubi se u večnosti
Čudni su putevi ljubavi
Dužine im beskrajne
Pravci ograničeni
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
PRIZNAJ MI
maja68 | 23 April, 2023 18:26
PRIZNAJ MI...
Priznaj mi...
Priznaj mi da sunce se zorom budi sa imenom mojim u očima Tvojim
Priznaj mi..
Da svaka je Tvoja misao u toku dana mojim likom isrctana
Priznaj mi...
Da svaki je minut Tvoje noći ispisan našim dodirima
Priznaj mi...
Da sve ovo što pričamo,pišemo,osećamo,želimo u jednu ćemo celinu smestiti
Priznaj mi...
Da si me čekao i pre nego si znao da postojim
Prizivao u snovima čežnjama svojim
Sladio se zamišljenim osmesima mojim,u oblacima tišine na nebu ljubavi smeštenih
Priznaj mi...
Da nećeš više da postavljaš pitanja koja nas vode u uluda skitanja
Da uzdasima bojićemo svitanja
Zaboraviti da postojimo
Priznaj mi...
Da jedna sam Ti jedina
Bolja od Grčkih Boginja što nekada snevaše na Olimpu
Moćnija od svih kraljica i princeza
Lepša i od nasjajnijih zvezda
Sve dok sam Ti smeštena u naručju
Priznaj mi...
Da je sve ovo trebalo baš ovako
Jer bi u protivnom bilo onako
A znamo da ne bi bilo nikako
Da se nismo spojili
Priznaj mi...
Onda kada u mladoj večeri tama svetlost preseca
I kada ugledamo parče ljubičastog neba
Priznaj mi da sam jedina koja Tvojim srcem skita
Da ćeš me čuvati požudom bez limita
I reći mesecu kada Te noćaš pita:
Ona je moja!
Jedna i jedina!
Neka to čuje čitava vasiona!
Priznaj mi...
Priznaj mi da sunce se zorom budi sa imenom mojim u očima Tvojim
Priznaj mi..
Da svaka je Tvoja misao u toku dana mojim likom isrctana
Priznaj mi...
Da svaki je minut Tvoje noći ispisan našim dodirima
Priznaj mi...
Da sve ovo što pričamo,pišemo,osećamo,želimo u jednu ćemo celinu smestiti
Priznaj mi...
Da si me čekao i pre nego si znao da postojim
Prizivao u snovima čežnjama svojim
Sladio se zamišljenim osmesima mojim,u oblacima tišine na nebu ljubavi smeštenih
Priznaj mi...
Da nećeš više da postavljaš pitanja koja nas vode u uluda skitanja
Da uzdasima bojićemo svitanja
Zaboraviti da postojimo
Priznaj mi...
Da jedna sam Ti jedina
Bolja od Grčkih Boginja što nekada snevaše na Olimpu
Moćnija od svih kraljica i princeza
Lepša i od nasjajnijih zvezda
Sve dok sam Ti smeštena u naručju
Priznaj mi...
Da je sve ovo trebalo baš ovako
Jer bi u protivnom bilo onako
A znamo da ne bi bilo nikako
Da se nismo spojili
Priznaj mi...
Onda kada u mladoj večeri tama svetlost preseca
I kada ugledamo parče ljubičastog neba
Priznaj mi da sam jedina koja Tvojim srcem skita
Da ćeš me čuvati požudom bez limita
I reći mesecu kada Te noćaš pita:
Ona je moja!
Jedna i jedina!
Neka to čuje čitava vasiona!
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
MOŽDA SI SAMO SANJAO
maja68 | 23 April, 2023 18:25
MOŽDA...SI SAMO SANJAO
Nikada Ti i ja nismo bilo jedno za drugo.
Nikada!
Samo su nam se srca u jednom momentu preklopila pa svirala istu melodiju.
Nikada Te nisam ni volela!
Samo sam grabila telo Tvoje ,ispijala ga kao žedan vodu.
Samo sam lik tvoj prepoznavala u svakoj šari na oblaku.
Nikada te nisam ni želela!
Samo sam usne Tvoje ljubila kao da zora neće svanuti.
Igrala se dodirima kao povetarac sa granama.
Okreni se sada i idi!
Idi što dalje od mene !
Sa Tobom sam samo gubila vreme
Načinjala već zatvorene teme
Bacala se u besmislene dileme
Nikada te nisam ni tražila !
Sam si došao
U gnezdo se svio
Dok sam Ti padala u krilo
I jecala od zadovoljstva
Lepo ti kažem idi a Ti si ponovo tu!
Ne tražiš
Ne zoveš
Ne pitaš
U srce mi nezvan svraćaš
Budiš me nemirima
Uspavlljuješ poljubcima sećanja
Dok Tvoj osmeh u mesecu blista
Nikada !
Nikada Tvoja nisam bila
Varala sam te drhtajima
Lagala dodirima
Obmanjivala nakon borbe smirajima
Sad zaviri u sećanja
Okreni lice prošlosti
Možda čak nikada nisam ni postojala
Možda su samo one iskrice koje se pojave kada sklopiš oči isrtale moj lik
Obris moga tela
Možda si samo sanjao...
Sve što si imao samnom.
Nikada Ti i ja nismo bilo jedno za drugo.
Nikada!
Samo su nam se srca u jednom momentu preklopila pa svirala istu melodiju.
Nikada Te nisam ni volela!
Samo sam grabila telo Tvoje ,ispijala ga kao žedan vodu.
Samo sam lik tvoj prepoznavala u svakoj šari na oblaku.
Nikada te nisam ni želela!
Samo sam usne Tvoje ljubila kao da zora neće svanuti.
Igrala se dodirima kao povetarac sa granama.
Okreni se sada i idi!
Idi što dalje od mene !
Sa Tobom sam samo gubila vreme
Načinjala već zatvorene teme
Bacala se u besmislene dileme
Nikada te nisam ni tražila !
Sam si došao
U gnezdo se svio
Dok sam Ti padala u krilo
I jecala od zadovoljstva
Lepo ti kažem idi a Ti si ponovo tu!
Ne tražiš
Ne zoveš
Ne pitaš
U srce mi nezvan svraćaš
Budiš me nemirima
Uspavlljuješ poljubcima sećanja
Dok Tvoj osmeh u mesecu blista
Nikada !
Nikada Tvoja nisam bila
Varala sam te drhtajima
Lagala dodirima
Obmanjivala nakon borbe smirajima
Sad zaviri u sećanja
Okreni lice prošlosti
Možda čak nikada nisam ni postojala
Možda su samo one iskrice koje se pojave kada sklopiš oči isrtale moj lik
Obris moga tela
Možda si samo sanjao...
Sve što si imao samnom.
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
ĆUTIMO
maja68 | 23 April, 2023 18:25
ĆUTIMO...
Sedimo.
Ćutimo.
Ispijaš me pogledom.
A tako bih Ti...hiljadu želja ispričala pokretima
I još toliko snova darivala poljubcima
Tako bih Ti tajne razotkrila dodirima
Tako bih...Te prevrnula na pod
Raskopčala Ti najskrivenije fantazije
Vinula te u nebo
Ali mi samo ćutimo...
Kao da nešto slutimo
Kao da bih se sve raspršilo kada bih Ti rekla reč il dve
Kao da već smo jedno drugom rekli sve
Kao da...su sve kockice poslagane
Gledam te
Sediš
Prelaziš kažiprstom preko ivice čaše
A onda ti pogled pada na moje butine
Smešim se
Ne uzvraćaš osmeh
Zašto mesec ne čuje moje čežnje ?
Okrećeš se
Primičem ti se sa leđa
A ti me grubo odguruješ
I opet...
Ćutimo
Vasiona nije dovoljna da ispuni taj malecni prostor koji se nalazi među nama
A bio bi dovoljan samo jedan pokret tvoje ruke
Da prekrati sve naše muke
Pruži nam sokove koji u raju se ispijaju
Ponudi obed od slasti sačinjen
Tada bi se možda oči Tvoje osmehivale
Tada bi i usne drukčije kazivale
Tada bi mi telo svojim prekrio
I nakon slatke borbe najednom utihnuo
A onda...možemo da ćutimo
Tišina je slatka
Kada se konzumira u dvoje.
Sedimo.
Ćutimo.
Ispijaš me pogledom.
A tako bih Ti...hiljadu želja ispričala pokretima
I još toliko snova darivala poljubcima
Tako bih Ti tajne razotkrila dodirima
Tako bih...Te prevrnula na pod
Raskopčala Ti najskrivenije fantazije
Vinula te u nebo
Ali mi samo ćutimo...
Kao da nešto slutimo
Kao da bih se sve raspršilo kada bih Ti rekla reč il dve
Kao da već smo jedno drugom rekli sve
Kao da...su sve kockice poslagane
Gledam te
Sediš
Prelaziš kažiprstom preko ivice čaše
A onda ti pogled pada na moje butine
Smešim se
Ne uzvraćaš osmeh
Zašto mesec ne čuje moje čežnje ?
Okrećeš se
Primičem ti se sa leđa
A ti me grubo odguruješ
I opet...
Ćutimo
Vasiona nije dovoljna da ispuni taj malecni prostor koji se nalazi među nama
A bio bi dovoljan samo jedan pokret tvoje ruke
Da prekrati sve naše muke
Pruži nam sokove koji u raju se ispijaju
Ponudi obed od slasti sačinjen
Tada bi se možda oči Tvoje osmehivale
Tada bi i usne drukčije kazivale
Tada bi mi telo svojim prekrio
I nakon slatke borbe najednom utihnuo
A onda...možemo da ćutimo
Tišina je slatka
Kada se konzumira u dvoje.
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
DRHTIM
maja68 | 23 April, 2023 18:24
DRHTIM...
Drhtim.
Gledam te.
Ćutiš.
Grliš mi misli pogledom dok svaki delić tela mog bori se sa tobom.
Pališ cigaretu.
Gledaš me kroz zavesu dima koji se u kolutove izvija.
A tako bih volela da mi dlanovima obuhvatiš naga ramena.
Pa onda kliziš njima duž butina.
Tako bih volela da me...ponovo imaš.
Da slikamo postelju obrisima naših tela
Da združimo se sa nemirima
Krotimo strasti
Prepustimo se radostima
Drhtim
Prosipaš sopstvene poglede po sobi nemilice
Okrećeš glavu samo da ne vidiš mi lice
Pričaš mi neke besmislice
A ja bih samo malo da te dotaknem
Da se o tvoje telo spotaknem
I postavim ti osmeh na usne
Znaš li da zadrhtim samo na pomen Tvoga imena ?
Tada me strepnja slatka obuzima
Valovi požude preplavljuju telo
Srce obavija strah
Duša se seli k oblacima
Drhtim
Kao da nisam sasvim svoja
Onim što tražim od Tebe
Zaprvo kradem deliće sebe
Sve dok me jednom ne bude
Drhtim
Hiljadu briga na leđima
Koferi muka od olova
A zaprvo...
Briga si moja jedina Ti
Muka ne salomljena kojim se borim
Nemoj da pričaš besmislice više
Sve je to moglo malo tiše
Pričaj....
Onda kada zajedno drhtimo
Tada se ništa ne čuje
Reči proizvode uzdahe
Drhtim.
Gledam te.
Ćutiš.
Grliš mi misli pogledom dok svaki delić tela mog bori se sa tobom.
Pališ cigaretu.
Gledaš me kroz zavesu dima koji se u kolutove izvija.
A tako bih volela da mi dlanovima obuhvatiš naga ramena.
Pa onda kliziš njima duž butina.
Tako bih volela da me...ponovo imaš.
Da slikamo postelju obrisima naših tela
Da združimo se sa nemirima
Krotimo strasti
Prepustimo se radostima
Drhtim
Prosipaš sopstvene poglede po sobi nemilice
Okrećeš glavu samo da ne vidiš mi lice
Pričaš mi neke besmislice
A ja bih samo malo da te dotaknem
Da se o tvoje telo spotaknem
I postavim ti osmeh na usne
Znaš li da zadrhtim samo na pomen Tvoga imena ?
Tada me strepnja slatka obuzima
Valovi požude preplavljuju telo
Srce obavija strah
Duša se seli k oblacima
Drhtim
Kao da nisam sasvim svoja
Onim što tražim od Tebe
Zaprvo kradem deliće sebe
Sve dok me jednom ne bude
Drhtim
Hiljadu briga na leđima
Koferi muka od olova
A zaprvo...
Briga si moja jedina Ti
Muka ne salomljena kojim se borim
Nemoj da pričaš besmislice više
Sve je to moglo malo tiše
Pričaj....
Onda kada zajedno drhtimo
Tada se ništa ne čuje
Reči proizvode uzdahe
Generalna |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||